Razuzdana pobuna protiv AI: Duh vremena i filmska refleksija

Režiser i posvećena glumačka ekipa hvataju duh našeg vremena i dio nedoumica o budućnosti koja bi mogla da nastane zbog prevelikog oslanjanja na tehnološka pomagala, ali i zbog slabe do nikakve regulacije upotrebe vještačke inteligencije. Mislim da ću za koju godinu početi da pratim sina u grad uz: „Ajd‘ srećno, zabavi se, nemoj da pogineš!“ Zvuči kao nešto što bi „kul ćale“ mogao da kaže svom tinejdžeru. Eto, čak i ako izlasci u grad ne budu fora novim generacijama, isti pozdrav može da se iskoristi i za početak sesija igranja video-igrica.

„Gejmerska“ je i premisa filma „Good Luck, Have Fun, Don‘t Die“ koji je Gor Verbinski (franšiza „Pirates of the Carribean“) režirao po scenariju Metjua Robinsona („The Invention of Lying“, 2009; „Love and Monsters“, 2020). Njihov novi projekat suštinski se može opisati kao spoj klasika „Groundhog Day“ (Harold Ramis, 1993) i „The Terminator“ (Džejms Kameron, 1984) u mehanici „Source Code“ (Dankan Džouns, 2011)/ „Edge of Tomorrow“ (Dag Lajman, 2014). Uprkos komercijalnom potencijalu većem nego što je to uobičajeno za filmska dela bez postojeće fan-baze, uradak je prvo sreću okušao na američkim filmskim smotrama (od festivala fantastike u Ostinu do Palm Springsa); evropska premijera odigrala se na Berlinalu, a njegov bioskopski put većinom se odvija paralelno s internetskim.

Božanski model Dakle, čovek odeven kao dementni beskućnik (Sem Rokvel) upada u zalogajnicu u Los Anđelesu u večernjim časovima kako bi regrutovao dobrovoljce da mu pomognu u važnoj misiji. Da bi privukao pažnju gostima, otima im mobilne telefone, a onda im priča o zamkama veštačke inteligencije koja će preuzeti svet u budućnosti iz koje on dolazi. Ovo mu je, kaže, 117. put da misiju pokušava (brojka je možda referenca na kultnu naučnofantastičnu treš-seriju „The First Wave“, a možda slučajnost) i čini se da mora da pronađe pravu ekipu. Zato ovog puta, u nadi da će konačno pogoditi „kombinaciju“, bira skeptičnog ćelavog bradonju Skota (Asim Čodri), punačku gospođu Mari (Džordžija Gudman) i par učitelja, Marka (Majkl Penja) i Dženet (Zazi Bits).

Kao dobrovoljci se javljaju vođa grupe skauta Bob (Daniel Barnet), kao i sredovečna gospođa Suzan (Džuno Templ iz TV hita „Ted Lasso“) i mlada žena obučena kao generička princeza, Ingrid (Hejli Lu Ričardson, nedavno viđena uz Emiliju Klark u seriji „Ponies“). Njihov zadatak je da dođu do predgrađa, pa da u superkompjuter izvjesnog talentovanog klinca, koji pravi „božanski“ model veštačke inteligencije, ubace hakovanu verziju iz budućnosti kako bi taj „novi bog“ bio dobronameran i blagonaklon prema ljudima.

Sjajni ansambl lagano iznosi filmski vatromet starog kova. Usput će ekipu ganjati policija i dvojac niskobudžetnih plaćenih ubica, a vođa i nekoliko članova dobiće pozadinske priče. U slučaju Rokvelovog lika, to je srceparajuća vinjeta iz „The Terminator“ u kojoj zle mašine otkriju tajnu lokaciju nakon što on proba virtuelnu realnost, pa mu ubiju majku. Mark i Dženet, pak, probude neku vrstu zombi-virusa nakon što izbace svoje studente iz balansa tako što ih skinu s telefona. S druge strane, imamo i Suzan koja je izgubila sina u školskoj pucnjavi, pa je preko grupe za podršku naručila njegov klon. S obzirom na to da se, ipak, ponašao suviše robotski, odlučila je da proba i realističniji glasovni model koji će je potom upozoriti na dolazak čoveka iz budućnosti i naložiti joj da se javi da mu pomogne. Ingrid je, pak, alergična na telefonski i „vaj-faj“ signal, a nedavno je raskinula sa dečkom Timom (Tom Tejlor), koji ju je napustio da bi otišao da živi u virtuelnoj realnosti.

Ograničena fora Scenarista Ričardson je zapravo imao originalnu ideju za pilot-epizodu o studentu književnosti koji pokušava da se poveže sa kolegama preko knjiga, samo da bi naleteo na zid površnosti usled zavisnosti od mobilnih telefona. Ipak, televizijske kuće procenile su da tu nema dovoljno materijala za seriju. Onda je prepravio glavni lik, dodao još vinjeta i ubacio veštačku inteligenciju kao centralni problem i ključnog negativca. Tako je privukao nekoliko nezavisnih kompanija koje su angažovale Verbinskog, iako je još u nemilosti Holivuda nakon potopa filma „The Lone Ranger“ (2013) i neuspelog pokušaja indi-iskupljenja psiho-hororom „A Cure for Wellness“ (2016). Obezbeđen im je budžet od 20 miliona dolara, što je za potencijalni filmski spektakl sića. Verbinski je, pak, uspeo da se snađe: Ričardsonovu ideju vizualizovao je s osećajem za „set-pis“ scene i sekvence; pogodio je pravu meru i s upotrebom efekata, a glumce usmerio tako da filmu pruže humanu notu. Džuno Templ unosi u saj-faj mnogo opipljive ljudske patnje.

Glavni izazov je, međutim, struktura filma i ta jednostavna, jednosmerna i zapravo predvidljiva avantura s jasnim ciljem. Ograničene su joj mogućnosti da se razmrda novim „gejmerskim“ preprekama, zagonetkama i zadacima, pa su zato u formi pozadinskih priča likova ubačene flešbek-vinjete od kojih svaka ima svoj stil i može da funkcioniše kao upečatljiva mini-epizoda antologije „Black Mirror“. Kroz te tri kratke priče i Ričardson i Verbinski savršeno dijagnostikuju i u formi mračne satire artikulišu šta sve ne valja s modernim svetom, a glumci pritom dobijaju priliku da zablistaju i prodube pomalo tipske likove.

Bumerski trip Džuno Templ tako je u Suzan unela mnogo opipljive ljudske patnje i osećaja uskraćenosti. Hejli Lu Ričardson ušla je u suštinu distanciranosti, nepoverenja i pojavne čudnosti današnjih mladih, dok su Majkl Penja i Zazi Bits uspeli da kanališu učiteljsku nesigurnost s pokušajem projekcije autoriteta. Ipak, Sem Rokvel ostao je dominantan, efektno demonstrirajući široki raspon, mogućnost transformacije, glumačku harizmu i prezentnost. Njegovom liku čak i nije toliko potrebna pozadinska priča, pa bi ona bila prva na spisku viškova koje je možda trebalo iseći.

Lik Hejli Lu Ričardson oličenje otuđenja mladih osoba. Nevolja je, međutim, u tome što su te tri „sporedne“ vinjete zanimljivije od same glavne avanture i što ona, jednom kada prođe furiozni početak u zalogajnici, nikako ne uspeva da uhvati dodatni momentum - i poleti. Negde oko polovine ili najkasnije do dve trećine, pred prolongirani završni obračun, taj momentum potpuno iščili, pa autorski dvojac jedino rešenje pronalazi u preokretima, peripetijama i lažnim krajevima pre onog pravog kojim se najavljuje potencijalni drugi deo filma. To bi, inače, u drugim filmovima delovalo „žicaroški“, ali ovde je to moguće tumačiti i s malo ironijskog odmaka.

Istina je, međutim, da „Good Luck, Have Fun, Don‘t Die“ hvata duh vremena sadašnjeg i makar deo nedoumica o budućnosti kakvu nam donose preveliko oslanjanje na tehnološka pomagala, ali i slaba do nikakva regulacija upotrebe veštačke inteligencije. Što je posebno bitno, to čini filmski – i u formi lako pratljivog spektakla starog kova. Ostaje, međutim, pitanje koliko bi mlađa publika, preterano naviknuta na kratke i oštre senzacije, bila spremna da izdvoji više od dva sata da ovakvo nešto pogleda. Pre bi se reklo da ne bi bila zadovoljna ispravnom porukom filma, te da bi je proglasila za „bumersku“. Ocjena: 4/5