Dani Vladike Atanasija Jevtića u Trebinju: Čovek hrabrih izbora i ljubavi

Prošle nedelje je u Trebinju održan niz manifestacija povodom pete godišnjice od upokojenja jednog od najznačajnijih srpskih vladika, Atanasija Jevtića. Ove svečanosti su se istakle kao najznačajnija manifestacija na kulturno-duhovnoj mapi Hercegovine, uz posebne tribute Jovani Dučiću.

„U Trebinju proleće počinje sa Atanasijem“, šale se oni koji su ga poznavali, ističući njegovu ljubav prema cveću. Igumanija Irina iz Sušice kod Gračanice donijela je narcis u malu šarenu crkvicu, poznatu kao dečija crkva, u kojoj počiva duhovnik, teolog, obnovitelj i narodna vođa – Atanasije Jevtić.

Nastojatelj manastira Duži, jero­monah Teofil Petrović, priredio je izložbu pod nazivom „Slovo ljubve Vladike Atanasija Jevtića“. Ova izložba, koja se fokusirala na čuvanje i predstavljanje fotografija i snimaka ovog znamenitog episkopa, povezana je sa poznatim delom „Slovo ljubve“ despota Stefana Lazarevića, koje je Vladika Atanasije proučavao. Izložbu je otvorio gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, dok je svestenik Nikola Janković zaključio da su ove digitalno obrađene fotografije i zapisi „slike koje nam osvećuju vreme, koje ga preobražavaju i koje nam donose svežinu večnosti“.

Posebno veče bilo je posvećeno obnovi Manastira Tvrdoš, sa kojim zapravo počinje duhovna i svaka druga obnova pravoslavlja i svetosavlja u Hercegovini. O problemima sa kojima su se suočavali na terenu, kao i otkriću starijih arheoloških slojeva u Tvrdošu, govorili su dr Dejan Radičević sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Dejan Bulić sa Istorijskog instituta iz Beograda i dr Ljubiša Folić.

Drugi deo manifestacije pod nazivom „Lice i reč – vladika Atanasije u sećanju i bogoslovlju“ obeležili su dr Georgios Papageorgiou, dr Stavros Jagazoglou i mitropolit zapadnoamerički Maksim, jedan od učenika Vladike Atanasija. Papageorgiou je govorio o šezdesetim godinama dvadesetog veka kada se jedan mladi jero­monah „nedotjeranog izgleda“ iz Srbije pojavio u Grčkoj „iza gvozdene zavese“, pokazujući da je „ljubav iznad suhoparnih pravila morala“. On je bio „kao dete, a da nije gubio autoritet sveštenika“.

Iznoseći utiske i detalje iz odrastanja i učenja, Georgios Papageorgiou je zaključio da se kod Vladike Atanasija osećala ljubav – „hrabra bez sentimentalizma“. Njegovi izbori, uključujući i izbor patriote, bili su hrabri: „hrabrost i smelost su darovi Boga i prirode, a Bog je time bogato darovao Episkopa Atanasija“. Dr Stavros Jagazoglou smatra da je to bila neposredna teologija sa bliskim načinom pristupa, gde je preovladavao Dostojevski, pojam ličnosti, konkretno ljudsko postojanje, kritika marksizma i dubinska teologija.

„Jedan Srbin je grčkoj omladini prenosio predanje svetih otaca“, istakao je Jagazoglou, dodajući da je na osnovu njegovih reči, uključujući i predavanja o Svetom Grigoriju Palami, shvaćeno da je „njegov Bog ličnosni koji se otkriva ličnostima“. Odgovarajući na pitanje mitropolita Maksima o odnosu isihastičkog učenja i crkvenog realizma, dr Jagazoglou je rekao da njegov isihazam jeste ličnosni i da se radi o „sintezi teorije i prakse, dogme i etosa“.

Na skupu, koji je pozdravio mitropolit zahumsko-hercegovački Dimitrije, istaknuto je da je teologija poigravanje čovekovo u prisustvu Božijem i da je u toj igri Atanasije Jevtić mnoge naučio da vole Srbiju. Na parastosu, koji je služen posle liturgije, u prepunom Sabornom hramu u Trebinju, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije rekao je da je Atanasije Jevtić s jedne strane „najumniji teolog našeg vremena“, a s druge strane „pravi narodni vođa“. Narod je uvek pitao: „Gde je Atanasije?“ Odgovor na ovo pitanje nalazi se u delu i životima mnogih: od hercegovačke igumanije Pavle do prizrenskog igumana Mihaila, pa preko dece porodice Pajić i svih poznatih i nepoznatih koji su sreli vladiku na njegovom putu od Kosova do Jadovna.