Hemingvej i Ficdžerald: Krhke maske muškosti i seksualna anksioznost

U istoriji književnosti, Ernest Hemingvej i Frensis Skot Ficdžerald često se porede, a zašto i ne bi. Kao savremenici i rivali, njih dvojica se prirodno stavljaju jedan spram drugog. Hemingvej, kako se obično kaže, oličava izvesni arhetip muškosti, dok je Ficdžerald poznat po svom elitizmu i naglašavanju društvene hijerarhije.

Hemingvej se predstavljao kao lovac, bokser, ratni veteran i ženskaroš, pišući o ratu, samoći i pustolovini. S druge strane, Ficdžerald je pisao lirski i ukrašeno, o društvenim temama, što ga je činilo delikatnijim u očima javnosti. Međutim, njihovi seksualni identiteti, oblikovani detinjstvom i okruženjem umetnika Izgubljene generacije, nisu bili tako jednostavni.

Postoji priča o homoseksualnim tenzijama između njih dvojice, koja se dogodila u toaletu restorana Michaud’s u Parizu. Hemingvej u svojoj knjizi Pokretni praznik navodi da mu je Ficdžerald rekao: “Zelda kaže da s građom kakvu imam nikada ne bih mogao da usrećim nijednu ženu…” Ova scena otkriva složenost njihovih identiteta i Hemingvejeve seksualne nesigurnosti.

Hemingvejeva slika muškosti bila je često potkopana njegovim ličnim borbama. Biografija Hemingveja koju je napisao Kenet S. Lin citira Lejdi Emerald Kanard, koja je opisala Hemingveja kao androginu figuru. Njegova supruga Zelda Ficdžerald je jednom rekla da je on “mlakonja sa dlakama na grudima”. Hemingvej je takođe izražavao želju prema Gertrudi Stajn, što dodatno komplikuje njegovu muškost.

Hemingvejeva fluidna seksualnost dolazi do izražaja i u njegovom romanu Rajski vrt, gdje se istražuju ideje seksualnog prenosa kroz likove koji se zaljubljuju u istu ženu. Ovaj roman predstavlja otvorenije razmatranje rodnih uloga i seksualnosti, razbijajući mit o Hemingveju kao pravom muškarcu.

Ficdžerald, iako nije koristio pisanje kao masku za svoje nesigurnosti, doživljavao je emocionalni haos u svom braku sa Zeldom. U eseju F. Skot Ficdžerald: homoseksualnost i geneza romana Nežna je noć, proučavalac Angus P. Kolins navodi da je Ficdžerald često doživljavao sebe kao “ženu” u svom braku, što je ukazivalo na njegovu unutrašnju borbu s identitetom.

Homoseksualnost je bila prisutna u Ficdžeraldovim temama, ali je on više doživljavao kao moralni slom nego kao seksualnu privlačnost. Njegova anksioznost prema ženskoj lepoti se ogledala kroz likove u njegovim romanima, gdje su žene često bile uzrok propasti muških protagonista. Kao srednjoklasni mladić, Ficdžerald je žudeo za bogatstvom i lepota, ali su ti ideali vodili u propast.

Na kraju, Hemingvej i Ficdžerald ostavljaju nas s pitanjem o prirodi muškosti i seksualnosti u kontekstu njihovih književnih djela i privatnih života. Njihove krhke maske muškosti i seksualna anksioznost oblikovale su ne samo njihovu umjetnost, već i njihovu ličnu borbu.