Pukotina u ledu: Invazija golotinje i upitne autorske logike

Obilje seksa je još manje seksi od sado-mazo igrica u 'Klipu', ali i to je jasna režiserska odluka da se kroz te i takve prizore iskritikuje srpska stvarnost. Četrnaest dugih godina moralo je da prođe da bi Maja Miloš, nakon kontroverznog dugometražnog prvenca 'Klip' (2012), konačno izbacila novi film. Debi joj je obezbedio nagradu u Roterdamu, a došao je u pravo vreme da bi se formirao mini-talas u srpskoj kinematografiji s manje ili više eksplicitnim filmovima koji nam poručuju da s omladinom, koju smo prepustili samoj sebi, nešto opako ne štima.

'Klip' je u tom talasu filmova bio možda i najeksplicitniji, makar u prikazu seksa, napijanja i drogiranja. Majin novi film 'Pukotina u ledu' proveo je mnogo vremena u raznim fazama produkcije. Primera radi, snimljen je 2022. u širokoj koprodukciji Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Italije i Holandije, a premijeru je dočekao tek ove godine u Sarajevu, u novoj ponoćnoj sekciji namenjenoj žanrovskim i eksplicitnijim filmovima iz regiona. Nakon sarajevske svetske premijere, 'Pukotina u ledu' prikazana je i na Kanli kuli u okviru takmičarskog programa Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala.

Opasan maler mladu klizačicu Mariju (Jovana Stojiljković) generalno tera opasan maler, ali u poslednje vreme naročito. Živi sama s ocem Draganom (Ljubomir Bandović) na periferiji Beograda, majka joj je umrla, a zbog sportske karijere nije stigla da studira, pa povremeno radi kao konobarica u kafiću lokalne auto-praonice. Požar je oštetio njen i očev kokošinjac, kao i kamion, pa su njih dvoje u dugovima. Povrh toga, Dragan je upoznao, pa iz provincije u Beograd doveo i u kuću uselio novu ženu, a ta Suzana (skoro neprepoznatljiva Nataša Ninković) stigla je u paketu s dve kćerke. Usled Draganovih čestih putovanja i ljubomore novih 'sestara', situacija u kući brzo je eskalirala na Marijinu štetu.

Njena jedina prijateljica Nevena (Anđela Jovanović) bavi se raznim poslovima, uključujući i neke oblike prostitucije, ali joj je jedina potpuno lojalna, pa pokušava da joj namesti poslove promoterke u auto-salonu i plesačice u noćnim klubovima. Čini se da je jedina Marijina opcija za proboj upoznavanje sa zgodnim mladim biznismenom Lukom (Marko Grabež) koji je, kada je o stavovima reč, mnogo normalniji od dekadentnog okruženja u kojem je primoran da boravi. Zaplet vam zvuči poznato? Naravno, ovo je u stvari još jedna priča o Pepeljugi, doduše malo izmenjena iz dramaturških razloga.

Vreme i mesto radnje, kao i autorske preokupacije Maje Miloš, sa sobom donose i određeni vizuelni i naročito auditivni stil koji će jedan deo publike privući, a drugi odbiti. U pitanju je, dakle, 'napucana' a jeftina estetika i turbo-folk u 'klasičnoj', ali i modernoj 'trep' verziji, što se može tumačiti i kao kritika stanja duha u Srbiji danas, ali i kao šablon koji je autorka iscrtala i 'Klipom'.

Druga stvar, sasvim očekivana za Maju Miloš, jeste i eksplicitna seksualizacija sadržaja, kako na javi, tako i u Marijinim snovima i fantazijama. Potonje znaju da budu baš uvrnute, čudne i morbidne, a da pritom uopšte ne doprinose priči, ali i bez njih nas autorka prilično često zasipa slikama ogoljenih grudi, stražnjica i genitalija. To obilje seksa je čak još manje seksi nego što su to bile sado-mazo igrice u 'Klipu', ali i to je jasna autorska odluka da se kroz te prizore iskritikuje srpska stvarnost.

Golotinja, dakle, možda nije upitna, ali zato jeste autorska logika Maje po pitanju toga ko se tu i zašto skida, a koja zapravo prkosi logici – i konvencionalnoj i onoj filmskih klišea. Skida se, naime, navodno smerna protagonistkinja, i to prilično često, pa njen 'princ' u samo jednoj ali prilično pornografskoj sceni, pa jedna od 'sestara' nakratko za vreme presvlačenja, kao i statistkinje u sceni orgije u višak-segmentu kojem je očiti cilj da se potkači politička vrhuška zemlje.

No, ne skida se drugarica-prostitutka zlatnog srca, a i nemezisi deluju prilično seksualno pasivno, te stoga i samo kao limitirana pretnja protagonistkinji u ovakvom 'setingu' u kojem se sreću Pepeljuga, 'Showgirls' (Pol Verhoven, 1995) i narodnjaci sa ili bez dodatka trep-muzike.

Kasting je takođe problematičan, ne zbog prekaljenih Bandovića i Ninković, pa čak ni zbog Marka Grabeža koji se iz neprilika vešto vadi podglumljivanjem. Najveći problem je izbor Jovane Stojiljković, inače vrlo dobre glumice koja je ovde dala sve od sebe i demonstrirala versatilnost kao nikada do sada. Sjajna glumica ipak prestara za ulogu klizačice u usponu.

Na stranu hrabrost da uobičajeni tip uloge snažnih, ali svejedno smernih žena sada toliko i u više smerova varira, ali glavni glumački izbor ne funkcioniše s ishodišnom tačkom filma. Stojiljković je, naime, i 2022. godine kada je film sniman bila jednostavno prestara za ulogu princeze ili umetničke klizačice u usponu.

U suštini – haos na ekranu. Taj haos ima nekih svojih momenata, ali bilo bi teško tvrditi da je bio vredan čekanja sve ove godine. Do sledećeg pokušaja, Maju Miloš pamtićemo i dalje po 'Klipu'.