Vide li neke žene boje koje ostali ne opažaju?

Likovna umetnica Končeta Antiko kaže da je, kada je shvatila da njeni učenici ne vide boje koje ona opaža, imala osećaj kao da ju je neko 'polio ledenom vodom'. Antiko tvrdi da u svakodnevnim prizorima, poput senki, vidi 'bezbroj nijansi boja', dok većina ljudi vidi samo jednu nijansu. Pretpostavljala je da svi vide svet kao i ona, sve dok iz reakcija njenih učenika nije shvatila da nije tako.

Antiko je kasnije, zahvaljujući genetskom testiranju, saznala da ima biološku predispoziciju za tetrahromatiju, oblik pojačane percepcije boja zbog koje neko može da prepozna suptilne razlike u svetlosti koje su nevidljive standardnom oku.

Većina ljudi ima tri tipa fotoreceptorskih ćelija u mrežnjači oka koje su odgovorne za percepciju boja i nazivaju se kupaste ćelije ili čepići. Svaki tip ovih ćelija reaguje na određeni opseg talasnih dužina svetlosti, koji približno odgovara crvenoj, zelenoj i plavoj boji. Boja koju opažamo zavisi od kombinacije signala koje mozak prima od različitih vrsta kupastih ćelija.

Međutim, neki ljudi mogu da imaju i četvrti tip kupastih ćelija. U teoriji, to znači da njihov mozak prima više informacija, i raznovrsnijih, što bi moglo da poveća osetljivost na boje duž celog spektra vidljive svetlosti. Da bi neko bio tetrahromat, potrebno je da ima i ispoljava dve različite varijante jednog od gena koji se nalaze na X hromozomu.

Prema podacima Projekta za istraživanje tetrahromatije koji sprovodi Univerzitet u Njukaslu u Ujedinjenom Kraljevstvu, smatra se da oko 12 odsto žena ima ovaj genetski potencijal, iako istraživanja ukazuju da taj procenat može da se razlikuje kod različitih populacija. Ipak, prisustvo četvrtog tipa kupastih ćelija ne znači nužno i razvijenije opažanje boja.

Istraživanje koje je sprovela dr Kimberli A. Džejmson pokazalo je da žene koje imaju četiri tipa kupastih ćelija dele spektar boja na veći broj zasebnih nijansi, što ukazuje na to da mogu da razlikuju više različitih boja nego trihromati – ljudi koji imaju tri vrste čepića.

Naučnici su primetili da trihromati brže pronalaze i jedu crvene plodove od dihromata, što ukazuje na to da crvenu boju uočavaju lakše i jasnije. Ako bi se isti princip primenio na ljude tetrahromate, žene koje imaju dodatni tip čepića bi videle boje drugačije.

Dr Majkl Njuol, filozof na Univerzitetu u Adelejdu, ukazuje na mogućnost da bi ljudi sa dodatnim receptorima mogli da vide boje koje su 'neopisive' za druge. Takođe, smatra se da dodatna osetljivost može da dovede do razlika u načinu na koji ljudi uočavaju boje.

Jednostavnom pretragom interneta može se pronaći više sajtova koji nude onlajn testove za utvrđivanje tetrahromatije, no stručnjaci upozoravaju da je na taj način nemoguće utvrditi da li je neko tetrahromat. Najpouzdaniji način da se to utvrdi su genetsko testiranje i laboratorijska ispitivanja.

Antiko veruje da je razvila sopstvenu sposobnost raspoznavanja boja kroz višedecenijsko slikanje, dok Bosten naglašava da je još uvek nejasno kako se retinalna tetrahromatija može razviti u funkcionalnu tetrahromatiju. Ipak, Antiko smatra da je srećna što ima ovu genetsku mutaciju jer joj omogućava da vidi stvari koje drugi ne opažaju, čineći njen život prelepim.