Godišnjica smrti Mike Antića

Na današnji dan, 24. juna 1986. godine, preminuo je veliki srpski pjesnik, vječiti čuperak srpske književnosti, Miroslav Mika Antić. Rođen je 14. marta 1932. godine u Mokrinu, a umro je u Novom Sadu. U rodnom Mokrinu pohađao je osnovnu školu, a gimnaziju završio u Kikiendi i Pančevu. Studije je upisao u Beogradu i živio je u Novom Sadu.

Osim pismenja, bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je urednik lista 'Ritam', Zmajevog 'Nevena', 'Dnevnika' u Beogradu i 'Mladog pokolenja' u Novom Sadu. U jednom razgovoru, Mika Antić je rekao da su na njega uticali mnogi pisci, ali je malo njih ostalo njegovi dobri i vječni prijatelji.

U obraćanju djeci, Antić je govorio: 'Moje pesme nisu pesme, nego pisma svima vama, one nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se koriste samo kao ključevi, da otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi.'

Režirao je filmove 'Doručak sa đavolom', 'Sveti pesak', 'Široko je lišće', 'Strašan lav'. Pored toga, pisao je dramska dela i jedan roman. Njegova najpoznatija dela uključuju 'Vojvodinu', 'Ispričano za proleće', 'Roždestvo tvoje', 'Plavo nebo', 'Nasmejani svet', 'Psovke nežnosti', 'Koncert za 1001 bubanj', 'Šašava knjiga'. Za djecu je napisao 'Plavi čuperak', 'Horoskop', 'Prva ljubav', 'Garavi sokak', 'Živeli prekosutra', 'Plava zvezda'.

Za svoja dela dobio je mnogobrojna priznanja, kao što su dvije 'Nevenove' nagrade, nagrada za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod.

Posljednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti: 'Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu: Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, zapamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.'