Kako srpski jezik oblikuje budućnost Crne Gore: Izazovi i mogućnosti

U poslednjih nekoliko meseci, srpski jezik je postao simbol političkih tenzija u Crnoj Gori. Dok jedni tvrde da je njegovo prisustvo kočnica na putu ka Evropskoj uniji, drugi ga vide kao neizostavni deo kulturnog identiteta. Predstavnici vlasti, među kojima je i portparol Nove srpske demokratije, ističu da je srpski jezik od suštinskog značaja za napredak zemlje. Miličić je naglasio kako su strahovi od srbofobije, koje su gajene u prethodnim decenijama, samo zamena teza za opravdanje neuspeha aktuelne vlasti. S druge strane, advokat i narodna poslanik Vladimir Đukanović poziva na 'resuverenizaciju' Srbije i ukazuje na potrebu za reformom u nevladinom sektoru. Njegovi komentari mogu se interpretirati kao poziv na jačanje pravnog okvira koji bi obezbedio ravnotežu među različitim jezičkim i kulturnim zajednicama. Da li je došlo vreme za promenu Ustava kako bi se obezbedila prava svih građana, bez obzira na jezik kojim govore? U ovom kontekstu, predsednik Aleksandar Vučić osvrnuo se na ekonomske posledice političkih odluka, ističući štetne efekte na investicije i razvoj. Izgubljenih 750 miliona evra, prema njegovim rečima, posledica su nesigurnosti i nesporazuma koji se javljaju kao rezultat jezičkih i političkih razlika. Ova situacija zahteva hitne i konkretne korake kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet u regionu. Sve ovo ukazuje na to da je srpski jezik više od lingvističkog pitanja; on je deo šireg političkog diskursa koji oblikuje budućnost Crne Gore. Da li ćemo kao društvo uspeti da pronađemo zajednički jezik, ili će nas razlike razdvojiti? Naša sposobnost da se suočimo sa ovim pitanjima odrediće pravac kojim ćemo krenuti ka evropskim integracijama.