Dileme Evrope: Radikalna vizija i američka politika

Radikalna vizija Evrope pod Francuzima bez nužne odbrambene veze sa Amerikom za sada ne uživa većinsku podršku u Parizu, ali je snažna. Mediteranski blok predvodi Đorđa Meloni koja uz podršku španskog premijera, socijaliste, Pedra Sančeza, ne teži jačanju, u stvari padu, federalnog statusa država u Uniji umjesto njihovog suverenog statusa.

Meloni je protiv slabljenja nacionalne suverenosti država u korist Brisela, a u oštrom je suprotnosti sa Makronom i – ne tako vidljivo, sa Fon Der Lajenovom. Ona nije za samostalne vojne snage Evrope izvan NATO-a, ali podržava unutrašnju liberalizaciju zajedničkog tržišta sa odstranjivanjem lokalnih administrativnih i poreskih prepreka. Melonijeva i Perez se razlikuju oko imigracije: ona je cenzusni antiimigracioni patriota praćena Maltom, Kiprom i Grčkom, dok je Perez pijetistički dobrodušni liberal.

Evropa može da neguje skepticizam prema pokušaju Trampa da MAGA politikom nastavi sa Spikmanovom doktrinom na Bliskom istoku i Iranu. Prvo, to je stoga što Evropljanima više nije neophodna američka pomoć da održe svoje nekadašnje kolonije među Arapima, zatim u Africi i Aziji – jer su ih se otresli; drugo, što joj nije potreban američki hleb da se izvuče iz bede posle Drugog svetskog rata; i treće, što je pao sovjetski istočni blok kao pretnja Zapadnoj Evropi. Sada su i Amerikanci i Rusi sami, dok Evropljani možda imaju više raznih strukturnih saveznika nego Vašington i Moskva.

Iskusni vašingtonski administrativac iz Bele kuće Din Ačeson, bio je konstruktor doktrine predsednika Trumana iz 1947. godine, kao i ministar spoljnih poslova od 1949. do 1953. godine. Ačeson je snažno uticao na ogromnu novčanu i drugu pomoć Turskoj i Grčkoj od sovjetskog pokušaja da 1952. godine ustanovi komunističke vlade u Atini i Istanbulu.

Evropske kolonijalne države nisu posle Drugog svetskog rata bile ekonomski i vojno sposobne da održavaju svoje posede na Pacifiku i Indijskom okeanu. Sve metropole su zahtevale američku pacifičku i atlantsku pomoć. Tako su nastale dvije američke flote: Šesta flota u Mediteranu i redefinisana Sedma ratna flota na Pacifiku.

Nevolja je zadesila i Ujedinjeno Kraljevstvo od 1945. do 1970. godine kada su Englezi izgubili sve glavne kolonije. Raspad britanske imperije podržali su ne samo Sovjeti, već i Amerikanci. Došlo je vreme za američki neokolonijalizam.

Sa padom sovjetskog bloka posle 1990. godine, Evropa još uvek nije mogla da zauzme jedinstven stav prema otvorenim kriznim pitanjima u svetu. Evropske države su se bilateralno ponašale prema Vašingtonu. Kada je Džordž Buš Stariji odlučio da se Iraku pokažu zubi u Kuvajtu, opreznost i rane zbog Vijetnama su bile bolne.

Mrzovolja Evropljana iz NATO-a da se otvoreno pridruže Americi i Izraelu u ratu sa Iranom 2026. godine nije rezultat njihovog slepila prema navodnim nuklearnim pretnjama Teherana, već je njihov odgovor da Amerika ne može da računa da Evropa gine za njene usamljene naftne interese.