Izrael presreo balističku raketu iz Jemena

Ratna drama na Srednjem istoku eskalirala je juče sa (neuspelim) balističkim udarom jemenskog pobunjeničkog pokreta „Ansar Alah” u pravcu Izraela i njihovom pretnjom da bi pomorski prolaz Bab el Mandeb, put Crvenog mora i Sueckog kanala, mogao biti zatvoren, kao i da bi trgovački brodovi na toj ruti ponovo mogli postati mete.

Izraelska vojska (IDF) saopštila je juče rano ujutro da je njena protivvazdušna odbrana presrela balističku raketu koju su na južni Izrael lansirali Huti iz Jemena, što je prvi takav incident od početka rata sa Iranom koji je počeo pre četiri nedelje.

Raketni udar Huta usledio je nakon dejstava izraelske vojske na više nuklearnih postrojenja u Iranu, dve tamošnje čeličane i jednu elektrocentralu, u noći između petka i subote. U isto vreme, iranska vojska izvela je napad na vazduhoplovnu bazu u Saudijskoj Arabiji kada je povređeno najmanje 12 američkih vojnika, što je „jedna od najozbiljnijih pretnji daljem zaoštravanju prilika u Persijskom zalivu”, ocenio je juče londonski „Fajnenšel tajms”.

Odbačena je objava američkog predsednika Donalda Trampa o prekidu vojnih udara na Iran do 6. aprila, a Teheran je juče napao civilne i vojne ciljeve u Bahreinu, Omanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu… Sa one strane Atlantika, američki predsednik Donald Tramp upozorio je da i pored svih nastojanja da počnu mirovni pregovori, postoji još oko 3.500 „meta” u Iranu.

Sve u trenutku kada nekoliko hiljada američkih marinaca plovi iz pravca Japana ka Hormuškom prolazu i potencijalno ka misiji iskrcavanja na strateško iransko ostrvo Harg, na koje su smeštene ključne petroinštalacije Teherana. Vašington ipak još ističe da za sada „nema” govora o iskrcavanju američkih vojnika na iransko kopno.

U međuvremenu, prema zvaničnim najavama iz Islamabada, Pakistan će sledeće nedelje biti domaćin četvorostranih razgovora sa Saudijskom Arabijom, Egiptom i Turskom o sukobu na Bliskom istoku, saopštio je visoki zvaničnik pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova. „U ponedeljak ćemo biti domaćini četvorostranog sastanka”, rekao je zvaničnik pod uslovom anonimnosti, dodajući da tačan broj učesnika još nije potvrđen.

Inače, na Ist Riveru, UN su u petak saopštile da formiraju radnu grupu koja će osmisliti mehanizam za očuvanje protoka trgovine kroz Hormuški moreuz, upozoravajući da bi prekidi izazvani ratom u Iranu mogli dovesti do većih nestašica hrane i humanitarne krize širom sveta. „Hitna akcija je od suštinskog značaja kako bi se ublažile ove posledice”, rekao je portparol UN Stefan Dižarik. On je istakao da se UN nadaju da će sve uključene države članice pružiti podršku, posebno zbog ljudi koji su već pogođeni.

Prekid isporuka đubriva i rast cena energije prete novim skokovima cena hrane u ranjivim zemljama, što bi moglo da izazove višegodišnje posledice upravo u trenutku kada su mnoge zemlje počele da se oporavljaju od niza globalnih šokova, upozoravaju UN i drugi stručnjaci. Analiza koju je prošle nedelje objavio Svetski program za hranu upozorava da će se desetine miliona ljudi suočiti sa glađu ako rat u Iranu potraje do juna.

Šta su sledeći potezi jemenskih Huta, Irana, Izraela, SAD i zemalja Persijskog zaliva direktno pogođenih ratom, ključna je strepanja međunarodne javnosti i berzi koje su u petak podigle cenu barela nafte na najvišu vrednost (oko 112 američkih dolara), teško je predvideti. To stoga, što svi pomenuti akteri nastavljaju sa borbenim pretnjama. Iz Irana nezvanično stižu vesti da bi se u slučaju pokušaja iskrcavanja američkih trupa na ostrvo Harg, na udaru mogli naći Suecki kanal, kao i Januba, naftna luka Saudijske Arabije na Crvenom moru.

Zvanični Teheran istovremeno upozorava zemlje u regionu. Iranski predsednik Masud Pezeškiijan poručio je juče zemljama u regionu Persijskog zaliva da ako žele razvoj i bezbednost, ne treba da dozvole da iranski neprijatelji vode rat sa teritorije njihovih zemalja. Pezeškiijan je u objavi na platformi „Iks” rekao da su iranski zvaničnici više puta izjavili da Iran ne izvodi preventivne napade, ali da će kao odgovor na napade na infrastrukturu i ekonomske centre pružiti odlučan i razoran odgovor agresoru. „Zemljama regiona kažem – ako želite razvoj i bezbednost, ne dozvolite našim zajedničkim neprijateljima da orkestriraju rat sa vaših teritorija”, zaključio je Pezeškiijan.

Prethodno, iranski šef diplomatije Abas Arakči izjavio je da će se Iran „silno osvetiti” za izraelski napad na nuklearna postrojenja i čeličane. Izrael je pogodio dve najveće iranske čeličane, elektrocentralu i civilne nuklearne objekte i drugu infrastrukturu, navode iranski zvaničnici, napisao je Arakči na platformi „Iks”. On je istakao da Izrael tvrdi da je delovao u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama. „Napad je u suprotnosti sa produženim diplomatskim rokom koji je najavio (američki predsednik Donald) Tramp”, naveo je Arakči.

Iranski mediji su preneli da su mete dva odvojena napada bile čeličane Huzestan, na jugozapadu Irana, i Mobarakeh u Isfahanu, u centralnom delu te zemlje. Izraelska vojska potvrdila je juče napad na postrojenje za vađenje urana u gradu Jazd, u centralnom Iranu. U objavi na „Telegramu”, izraelska vojska je navela da je gađala postrojenje za vađenje urana i da joj je na meti napada bila glavna infrastruktura koja se koristi u procesu obogaćivanja uranijuma.

Iranska agencija Tasnim objavila je, pozivajući se na saopštenje guvernera Araka, da su američke i izraelske snage napale industrijski park Hajrabad u istoj pokrajini. U međuvremenu, razmere trećeg napada na iransku nuklearku „Bušer”, još se utvrđuju. „Situacija u nuklearnoj elektrani ‘Bušer’ u Iranu se pogoršava zbog novog granatiranja, koje se dogodilo tokom protekle noći, što predstavlja pretnju po nuklearnu bezbednost”, izjavio je juče generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihachov. „Situacija na lokaciji nastavlja da se pogoršava. Sinoć je lokacija operativnog energetskog bloka broj 1 napadnuta po treći put. Municija je, kao i u drugom incidentu, eksplodirala u neposrednoj blizini pumpe stanice, koja snabdeva vodom opremu reaktora. Nije teško pretpostaviti da ovo predstavlja neposrednu pretnju po nuklearnu bezbednost. Srećom, nije bilo žrtava”, rekao je Lihachov.

Nuklearna elektrana „Bušer”, čiji novi blok gradi Rusija, prethodno je granatirana 17. i 24. marta, a najnovija eksplozija municije se takođe dogodila u neposrednoj blizini crpne stanice. Lihachov je najavio da će minimalan broj osoblja ostati na lokaciji ove nuklearne elektrane kako bi se zaštitila oprema i obezbedio njen rad. „Trenutno utvrđujemo ko će ostati na licu mesta kao deo minimalno potrebnog tima, čiji će zadatak biti da obezbedi operativnost i bezbednost opreme na licu mesta, kao i funkcionisanje našeg kadrovskog naselja. Verujem da će to biti nekoliko desetina ljudi”, rekao je Lihachov. Rosatom je već evakuisao više od 400 ljudi sa lokacije, a trenutno oko 320 ljudi i dalje radi u ovoj nuklearnoj elektrani.