Grčka razmatra zabranu nošenja burki: Dva scenarija za maloljetnice

Grčki ministar za migracije i azil Tanos Plevris trenutno analizira dva različita modela za potencijalnu zabranu nošenja burke u ovoj zemlji. Tema koja je već stigla i pred poslanike u grčkom parlamentu mogla bi uskoro dobiti i zakonski epilog, a u fokusu vlasti u Atini pre svega su prava djece.

Kako prenose grčki mediji, suština argumentacije vlade nije u masovnosti ovog fenomena, već u zaštiti ljudskih prava, sa posebnim akcentom na sprečavanje prisile. Prema informacijama portala Protothema, grčku vladu ova tema nije zatekla nespremnu. Naprotiv, već su sprovedene pripremne radnje kako bi rukovodstvo Ministarstva, ali i sam državni vrh, procenili realno stanje na terenu i puls javnog mnjenja.

Ministar Plevris je u parlamentu otkrio da je njegova zamenica Sevi Voludaki sprovela istraživanje u prihvatnim centrima za migrante. Nakon razgovora sa ženama koje nose burke, došli su do zabrinjavajućih zaključaka. Iako je broj ovakvih slučajeva statistički mali, kvalitativna analiza pokazuje jasnu sliku. Mnoge žene, a posebno maloletne devojčice, priznale su da trpe ogroman pritisak okoline i muških članova zajednice da potpuno sakriju lice, strahujući od osude ili napada.

Ministarstvo migracija i azila razradilo je dva scenarija, o kojima je, prema saznanjima medija, obavešten i premijer Kirijakos Micotakis, iako "zeleno svetlo" još uvek nije dato. Blaži scenario bi se odnosio isključivo na objekte u nadležnosti Ministarstva i na škole, i važila bi samo za maloletna lica. Širi scenario je da bi zabrana obuhvatala sve javne službe, kao i pomenute prostore, ali bi se i dalje striktno odnosila samo na maloletnice.

Ključni argument vlasti u Atini je pitanje slobodne volje: da li se može smatrati da dete samostalno bira da potpuno pokrije lice, naročito kada to ne radi većina njegovih vršnjaka? "Devojke koje imaju slobodu da se oblače kako žele, bez prisile da kriju svoje lice, lakše će se integrisati u društvo", navodi visoki izvor iz grčkog ministarstva.

Grčka vlada je veoma oprezna u pravljenju razlike između potpunog pokrivanja lica (burka/nikab) i obične marame (hidžab) koja ostavlja lice vidljivim. Ministar Plevris je izričito naglasio: "Rasprava se ne vodi o marami". Ovo je za Grčku izuzetno osetljivo političko pitanje zbog muslimanske manjine u Trakiji, čiji je status regulisan Lozanskim ugovorom. Svaka neprecizna formulacija mogla bi se protumačiti kao udar na verske slobode manjine, što Atina želi da izbegne po svaku cenu.

U tom kontekstu, razmatraju se podaci i praksa drugih evropskih zemalja, kao i relevantna evropska sudska praksa, kako bi se formirao sveobuhvatan pristup. Sam Tanos Plevris bio je oprezan po pitanju obima i konačnog oblika moguće regulative, ističući da postoje različiti modeli, ne prejudicirajući koji će biti usvojen u grčkom slučaju.

Evropski pejzaž karakterišu različite arhitekture propisa: od potpunih zabrana na javnim mestima, do delimičnih zabrana u specifičnim okruženjima. U Francuskoj je zakonom iz 2010. godine zabranjeno nošenje odeće namenjene prikrivanju lica na javnim mestima, uz izričite izuzetke. Belgija takođe ima zabranu, dok Danska je 2018. godine uvela novčanu kaznu za pokrivanje lica. Holandija primenjuje delimičnu zabranu, a Austrija je od 2017. godine uvela zabranu pokrivanja lica. U Bugarskoj je 2016. godine izglasan zakon koji zabranjuje potpuno pokrivanje lica na javnim mestima.