Raste popularnost ekstremno desne partije AfD u Njemačkoj

Ekstremno desna Alternativa za Njemačku (AfD) ostala je i u avgustu ubjedljivo najjača partija, sa velikom prednošću ispred vladajućih njemačkih demohrišćanskih partija CDU i CSU, i socijaldemokratske SPD, koja je takođe dio vladajuće koalicije.

U redovnoj anketi agencije Jugav, na pitanje koju bi partijsku listu zaokružili kada bi sljedeće nedjelje bili izbori za savezni parlament, 28 odsto od više od 2.000 anketiranih izjasnilo se za AfD. To je jedan odsto više nego u julu i osam procentnih poena više od demohrišćana, koji su ostali na 20 odsto, objavio je Jugav.

SPD je, kao i partija Ljevica, na 12 odsto, a opozicioni Zeleni su sa 15 odsto zabilježili najbolji rezultat od januara prošle godine. Gotovo isti rezultat pokazala je i anketa agencije za ispitivanje javnog mnjenja Insa, a ta anketa je pokazala i da je popularnost kancelara Fridriha Merca, koji je i lider CDU, pala na minimum.

Nezadovoljstvo načinom na koji on radi svoj posao u anketi je izrazilo 78 odsto ispitanih. Svega 16 odsto je reklo da je zadovoljno.

Ankete su za antimigrantsku i evroskeptičnu AfD još povoljnije kada je riječ o pojedinim pokrajinama. U Saksoniji-Anhaltu, gdje se 6. septembra održavaju izbori za pokrajinski parlament, ona bi sa podrškom od više od 41 odsto mogla da osvoji i apsolutnu većinu glasova i sama formira vlast, pokazuju najnovije reprezentativne ankete.

Upravo u istočnim pokrajinama Saksoniji-Anhalt, Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu pokrajinski ogranci AfD-a su zvanično proglašeni dokazanom ekstremističkom i protivustavnom organizacijom i pod pojačanom su prismotrom tajnih službi. U nekim pokrajinama na zapadu Njemačke AfD se vodi kao “slučaj pod sumnjom”.

Nova obimna studija stručnjaka sa univerziteta u Sarlandu dovela je u pitanje tradicionalnu verziju da za AfD glasaju takozvani „gubitnici modernizacije“, ljudi koji su zbog transformacije društva ostali društveno i ekonomski marginalizovani.

Izučavajući podatke njemačkog socio-ekonomskog savjeta (SOEP) iz perioda od 2014. do 2024., sociolozi su, istražujući različite aspekte podataka oko 32.000 ljudi, ustanovili da zabrinutost zbog migracija objašnjava 75 odsto simpatija za AfD, i čak 90 odsto izbornog ponašanja u praksi, piše danas Frankfurter rundschau.

Faktori poput prihoda, obrazovanja ili zaposlenosti jedva doprinose tom raspoloženju. “Nije riječ o onima koji su zapostavljeni”, zaključak je autora studije.

Ako je neko veoma zabrinut zbog imigracije, a materijalno dobro obezbijeđen, vjerovatnoća je više nego dvostruko veća da će birati AfD nego oni koji su u svakom pogledu marginalizovani u društvu, ali se i ne brinu zbog migracije, prenosi dnevnik ocjenu autora studije.