Azerbejdžan i Jermenija u 'stvarnom miru', ali Baku traži promjene ustava

Azerbejdžan i Jermenija nalaze se u 'stvarnom miru' i obnavljaju trgovinske veze nakon višedecenijskog sukoba, izjavio je visoki azerbejdžanski zvaničnik za Rojters. Ipak, Baku insistira na promjenama u jermenskom ustavu prije potpisivanja konačnog mirovnog sporazuma.

Dva susjeda na Južnom Kavkazu bili su povremeno u ratu od kraja osamdesetih godina prošlog vijeka, uglavnom zbog planinske oblasti Nagorno-Karabah. U avgustu prošle godine postignut je preliminarni mirovni sporazum uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Prepreka potpisivanju zvaničnog sporazuma za Azerbejdžan je preambula jermenskog ustava, koja se poziva na dokument iz sovjetskog perioda o ujedinjenju Jermenije i Nagorno-Karabaha, tada autonomne oblasti u sovjetskom Azerbejdžanu, navodi Rojters.

Ta teritorija je tri decenije imala faktičku nezavisnost, dok ju je Azerbejdžan preuzeo brzom vojnom operacijom 2023. godine. Većina od oko 100.000 stanovnika pobjegla je u Jermeniju. Trajni mir mogao bi ponovo otvoriti trgovinske i saobraćajne veze širom Južnog Kavkaza, ojačati povezanost Azije i Evrope i istovremeno promijeniti regionalni uticaj Rusije, Turske i Irana.

Hikmet Hadžijev, pomoćnik predsjednika Azerbejdžana, pohvalio je napredak u odnosima dvije zemlje, uključujući povećanje bilateralne trgovine. 'Živimo u uslovima stvarnog mira. Za Azerbejdžan i Jermeniju mir nije samo nešto što je zapisano na papiru – to je stvarnost', rekao je Hadžijev, ukazujući na povećanje isporuka azerbejdžanskih naftnih proizvoda Jermeniji.

Iako se postigao napredak, Hadžijev je istakao da Baku ostaje pri svom stavu o jermenskom ustavu, naglašavajući da je važno da se odredbe koje se smatraju teritorijalnim pretenzijama prema Azerbejdžanu zvanično uklone. 'Kada se to pitanje riješi, vjerujemo da više neće biti prepreka za potpisivanje konačnog mirovnog sporazuma', dodao je.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izrazio je želju da održi referendum o promjeni ustava, a nacrt novog ustavnog dokumenta trebao bi biti objavljen do kraja godine. Međutim, njegova stranka Građanski ugovor nema ustavnu većinu u parlamentu potrebnu za raspisivanje referenduma, a nije jasno da li će mu se opozicija pridružiti.

Hadžijev je naglasio da samo objavljivanje nacrta neće biti dovoljno za potpisivanje mirovnog sporazuma. Takođe je istakao da je Azerbejdžan dobio 'ozbiljne i pozitivne signale' od Sjedinjenih Američkih Država da bi izgradnja planiranog transportnog koridora u regionu mogla početi ove jeseni.

Predloženi koridor, nazvan 'Trampov koridor za međunarodni mir i prosperitet' (TRIPP), dužine 43 kilometra prolazio bi kroz Jermeniju, omogućavajući Azerbejdžanu direktnu vezu sa svojom eksklavom Nahčivan i Turskom. Ova ruta bi dodatno povezala Aziju i Evropu u trenutku kada Vašington želi da diverzifikuje energetske i trgovinske tokove.

Hadžijev je rekao: 'Naš stav je da ovo (TRIPP) treba sprovesti što je prije moguće'. Infrastruktura koja se proteže do jugozapadnog azerbejdžanskog regiona Zangilan trebala bi biti završena do kraja 2026. godine, nakon čega bi mogla biti povezana sa planiranom infrastrukturom u Jermeniji i Turskoj.