Više od šezdeset miliona zvijezda na jednoj slici

Evropska svemirska agencija (ESA) obelodanila je najveću, najdetaljniju fotografiju jezgra Mlečnog puta pod vidljivim svjetlom. Više od 60 miliona zvijezda, kao i maglina i grozdova zvijezda, zabeležio je svemirski teleskop Euklid. Međutim, nikada nije postojala namjera da nastane ta slika. Euklid je bio namijenjen da proučava nevidljivi mrak Univerzuma, ali su ga naučnici preusmjerili samo na jedan dan na zahtjev istraživača koji su željeli da pregledaju centralni region naše galaksije - inače poznat kao galaktičko ispupčenje.

„Euklid obično posmatra duboki kosmološki svemir, ali ovaj put smo uradili upravo suprotno“, kaže za BBC Ksavijer Dipak, naučnik zadužen za Euklidove istraživačke operacije. „Ušli smo u veoma prometan prostor ispupčenja naše galaksije.“ Euklidova oštrina i osjetljivost omogućila su zabeležavanje neverovatnih detalja i razaznavanje pojedinačnih zvijezda u ovom prometnom regionu - pa čak i onih najbleđih. Proizveo je mozaik od devet oblasti od kojih je svaka veća od punog Meseca, čime je pružio ogromnu količinu podataka.

„Statistički bi trebalo da među svim tim zvijezdama možete da razaznate neke egzoplanete“, kaže Dipak. Egzoplaneta je planeta izvan našeg Sunčevog sistema. Prema Nasi, do danas je otkriveno ukupno više od 6.000 egzoplaneta. Ova nova slika omogućiće naučnicima da izmjere masu egzoplaneta, što može da pruži značajne informacije, među kojima su i naznake da li bi mogle da sadrže život ili ne. Takođe pomaže astronomima da otkriju nove egzoplanete koristeći tehniku poznatu kao mikrolenziranje.

Mikrolenzing je događaj kada zvezda prođe skoro direktno ispred druge zvezde. Kada se to desi, zvezda bliža nama ponaša se kao uveličavajuće staklo, jer njena gravitacija krivi i pojačava svjetlost zvezde iza nje. Ako neka planeta orbitira oko zvezde koja je bliža nama, njena gravitacija takođe krivi ovo svjetlo. Ova sićušna dodatna promjena u jačini je informacija koja astronomima govori da je prisutna egzoplaneta. „Ono što možete da uradite, ako imate sreće, jeste da identifikujete planetu ili možda više od jedne“, kaže Dipak.

Žan-Filip Bolo sa Instituta za astrofiziku iz Pariza, u Francuskoj, i Univerziteta u Tasmaniji, u Australiji, koji je pokrenuo ovo istraživanje galaktičkog ispupčenja, kaže: „Tokom poslednjih dvadeset godina, uz pomoć ove tehnike otkriveno je skoro 300 egzoplaneta“. Međutim, nove egzoplanete neće biti otkrivene uz pomoć samo Euklidove slike. Teleskop bi morao da proučava zvezdu više od 20 dana da bi uhvatio mikrolenzing – što jednodnevna Euklidova misija naprosto nije mogla. Međutim, ako budući teleskop otkrije dve zvezde koje se preklapaju u oblasti koju je zabeležio Euklid, to bi moglo da pomogne da se potvrdi prisustvo novih planeta.

Valerija Petorino veruje da bi ova slika mogla da dovede do otkrića „više od hiljadu planeta“, obično hladnih, koje možda orbitiraju oko zvezda, uz pomoć mikrolenzinga, kao i slobodno lebdećih planeta koje su odlutale od vlastitih zvezda. Na primer, krajem avgusta bi trebalo da bude lansiran Nasin svemirski teleskop Nensi Grejs Roman. A Euklid je upravo snimio čitav region koji će on nadgledati u lovu na planete. „Svako ko bude otkrio mikrolenzing u istoj oblasti, na primer uz pomoć Romana, moći će da od sada pa nadalje koristi Euklidove podatke kao vremensku referencu iz prošlosti i vidi kako su zvezde izgledale pre nego što su se poklopile“, objašnjava Natalija Rekcini iz Instituta za astrofiziku iz Pariza, koja je predvodila objavljivanje ovih Euklidovih podataka.

Podaci otvaraju vrata naučnicima da izračunaju masu planeta. Petorino objašnjava kako se vremenom razdaljina između dve zvezde povećava. Ako je bliža zvezda domaćin egzoplanete, izračunavanje pravog kretanja te zvezde u odnosu na uveličanu zvezdu u pozadini pomaže astronomima da odrede masu planete sa preciznošću koja se povećava uz protok vremena posmatranja. Čak može bolje da rasvetli planete otkrivene u prošlosti. Pre dvadeset godina, Bolo je predvodio tim koji je otkrio novu egzoplanetu. „To je ledena planeta, pomalo kao Hot iz Ratova zvezda“, opisao je on. „Nakon svog ovog vremena, uzbuđen sam što bi Euklid mogao konačno da nam omogući da mu izračunamo preciznu masu.“

Poznavanje mase planete može da vam kaže mnogo važnih stvari, kao što je njen potencijal da sadrži život, objašnjava Dipak. „Obično, kao što možemo da vidimo u našem Sunčevom sistemu, veoma masivne planete su gasovite ili ledene… a sitnije, manje masivne planete blizu zvezde obično su stenovite“, ističe on. „Ako tražite dobre uslove za razvoj života, onda verovatno želite stenovitu planetu.“ Ako pronađete dobrog kandidata, kaže Dipak, „možete to dodatno da proverite sa različitim teleskopima koji su napravljeni da okarakterišu atmosferu planeta“ kako biste otkrili da li mogu i da podržavaju život. A Euklidova slika se neće koristiti samo da okarakteriše egzoplanete. „Ovi podaci takođe mogu da se koriste u druge naučne primene, od smeđih patuljaka i binarnih zvezda do kretanja zvezda i prašine širom naše galaksije.“