Jevtić: Opštinske finansije stabilne, više od 200 hiljada eura podrške za lokalno preduzetništvo

Finansijsko stanje Opštine Nikšić je stabilno, a realizacija prihoda na kraju prvog kvartala veća je od očekivane, rekla je Tamara Jevtić, sekretarka lokalnog Sekretarijata za finansije, razvoj i preduzetništvo. Gostujući u emisiji „Perspektiva“ na RTNK, Jevtić je kazala da je realizacija prihoda veća od izvršenja rashoda.

„Realizacija prihoda zaključno sa današnjim danom je na 37 odsto od planiranog budžeta, a izvršenje rashoda je 25 odsto. To je još jedan od dokaza da se domaćinski odnosimo prema novcu naših građana“, smatra Jevtić.

Prema njenim riječima, tačno je da je početak godine najsporiji u finansijskom smislu, a da su treći i četvrti kvartal najplodonosniji period u kontekstu prihoda. „Ali ovako kako smo krenuli, očekujem da ćemo premašiti 100 odsto planiranih budžetskih sredstava za ovu godinu“, ocjenjuje Jevtić.

Ona je podsjetila da je nedavno usvojen godišnji program za podsticanje poljoprivredne proizvodnje u iznosu od 600 hiljada eura, što je pola miliona eura više u odnosu na 2025. godinu. Takođe, program obuhvata 13 mjera, za razliku od samo tri prošlogodišnje.

„Što se kompletnog ulaganja u poljoprivredu tiče, za ovu godinu je izdvojeno milion i 46 hiljada eura, mimo ovih 600 hiljada iz programa“, precizira Jevtić, dodajući da je poseban fokus programa ove godine podrška stočarstvu.

Podsjeća i da je u toku javni poziv za zanatlije koji žele da pokrenu ili unaprijede svoj biznis, a koji predviđa bespovratnu podršku do tri hiljade eura. Tu je takođe i program za žensko preduzetništvo, a uskoro će biti raspisan i javni poziv za podršku mladih preduzetnika, odnosno za nezaposlene prijavljene u lokalnom Zavodu za zapošljavanje.

„Dakle, imamo 130 hiljada za žene preduzetnice, 50 hiljada za mlade preduzetnike i 30 hiljada eura za zanatlije“, objašnjava Jevtić, dodajući da se 55 preduzetnica prijavilo na ovogodišnji konkurs, gotovo dvostruko više u odnosu na prošlu godinu.

Kada je u pitanju podrška za roditelje sa troje i više maloljetne djece, kaže da je taj program ove godine precizno isplaniran, tako da će ova – ali i sva druga socijalna davanja – biti isplaćivana na vrijeme.

Jevtić najavljuje i da će uskoro, vjerovatno u narednih sedam dana, biti raspisani tenderi za adaptaciju skupštinske sale i rekonstrukciju dijela Ulice Baja Pivljanina.

Željko Knežević, vršilac dužnosti Sekretara za urbanizam i stambene poslove, rekao je da se trenutno samo troje zaposlenih bavi novim Geografskim informacionim sistemom (GIS), ali da su napravili pomake u vezi sa prostornim podacima i kreirali cijelu bazu stambenih objekata.

„Mi smo evidentirali i mapirali sve zgrade u Nikšiću, njih ima 318, mapirali smo sve ulaze, uradili evidenciju upravnika, svih stanova, a krenuli smo i prema programu privremenih objekata“, pojašnjava Knežević.

Prema njegovim riječima, 28 zgrada trenutno nije evidentirano i ne posjeduje upotrebnu dozvolu. „Kao i svaki drugi grad, i mi imamo dosta toga što nema upotrebnu dozvolu, što je vezano za legalizaciju. Da bi stanari mogli da prodaju svoje objekte, moramo te zgrade da privedemo namjeni, znači te zgrade će morati da dobiju i građevinsku i upotrebnu dozvolu. Njih ima 28 trenutno u Nikšiću“, precizirao je Knežević, dodajući da je slična situacija sa privremenim objektima koji trenutno nisu evidentirani.

Kako navodi, u toku je implementacija svih podataka kako bi građanima svi podaci bili dostupni preko jedinstvenog portala. Dodaje i da se Sekretarijat podiže na viši nivo, i službenički i obrađivački, zahvaljujući digitalizaciji podataka.

„Imaćemo uvezanost sa katastrom, što znači da će obrađivač predmeta moći efikasnije da radi“, ocjenjuje Knežević. Podsjeća da su rekonstrukcija trga i popločavanje dijela glavne ulice dio šire planske dokumentacije, a da je centar grada poput glavne sobe u kojoj se susrećemo i družimo.

„Ne želimo da oštetimo privatnike, ali ni privatnici ne treba da oštete javni prostor ili da ugroze vizuelizaciju ili identitet grada. Tražićemo rješenja koja donose dobre rezultate“, pojašnjava Knežević.

Govoreći o procesu digitalizacije, on navodi da će građani moći preko telefona da podnesu zahtjev za izdavanje upravnog akta, koji će potom biti registrovan. Zahvaljujući preklapanju podataka iz katastra, biće lako utvrditi da li određeni objekat ispunjava uslove.

„Proces obrade samih predmeta biće efikasan i brži“, ocjenjuje Knežević, navodeći da je zakonska obaveza da od početka naredne godine počne izdavanje elektronskih građevinskih dozvola i rješenja o legalizaciji. Dodaje da će proces legalizacije biti intenziviran u narednom periodu, naročito jer je broj postupajućih komisija povećan sa dvije na pet.