Crna Gora prekoračila kriterijume Mastrihta, građani će snositi posledice

Vlada Crne Gore je u 2025. godini prešla parametre fiskalne stabilnosti koje propisuju domaći zakon i evropska pravila. Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski deficit za 2025. godinu iznosio je 3,96% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je javni dug dostigao 63,5% BDP-a, odnosno 5,2 milijarde eura.

Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti propisuje da budžetski deficit ne smije biti veći od tri odsto BDP-a, dok javni dug ne smije prelaziti 60%. To su i mastriški kriterijumi koji se odnose na fiskalnu stabilnost zemalja članica Evropske unije, a Crna Gora bi trebalo da ih poštuje na putu za EU. Zakon obavezuje Vladu da, ako budžetski deficit pređe tri odsto BDP-a, u roku od 60 dana od utvrđivanja odstupanja, Skupštini predloži mjere sanacije.

Miloš Vuković, osnivač kompanije Fidelity Consulting, upozorava da je vlast svjesno ušla u zonu kršenja Zakona. On ističe da je kratkoročno povećanje primanja bez održivog fiskalnog pokrića proizvelo prividan efekat rasta standarda, ali da će građani sada osjetiti posljedice kroz ograničavanje rasta primanja, moguće povećanje poreskih opterećenja i rast cijena.

Ministarstvo finansija navodi da se plan fiskalne konsolidacije sprovodi kroz Fiskalnu strategiju i budžet za 2026. godinu. Mjere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani zasnovane su na unapređenju poreske i carinske administracije, boljoj naplati i suzbijanju sive ekonomije.

Iz Ministarstva finansija naglašavaju da će mjere biti sprovedene kako bi se obezbijedila dugoročna stabilnost javnih finansija i sigurnost socijalnih sistema. Međutim, Zakon o budžetu obavezuje Vladu da pribavi mišljenje Fiskalnog savjeta u slučaju prekomjernog budžetskog deficita ili duga, ali Crna Gora još nema Fiskalni savjet.

Prema podacima Evropske komisije, Crna Gora krši i druga dva ključna parametra fiskalne stabilnosti: stopu inflacije i visinu dugoročnih kamatnih stopa. U slučaju prekomjernog deficita budžeta, uvode se mehanizmi pojačanog nadzora od strane EK, a Crna Gora bi, nakon pristupanja EU, mogla postati predmet pojačanog fiskalnog nadzora.

Stručnjaci upozoravaju da bi, kada bi Crna Gora mjerila budžetski deficit i javni dug prema metodologiji EU, brojke bile još veće. Javni dug bi mogao dostići 75% BDP-a prema novoj metodologiji, što bi predstavljalo ozbiljan fiskalni izazov za državu koja želi da uđe u EU.

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava na rast javnog duga i predlaže fiskalnu konsolidaciju kako bi se smanjio javni dug ispod 60%. Održavanje uravnoteženog tekućeg budžeta, na način koji radi Vlada Crne Gore, ne garantuje dugoročnu fiskalnu održivost.