Raste uvoz hrane, agrobudžet stagnira

Agrobudžet Crne Gore za 2026. povećan je za 0,3 odsto sa prošlogodišnjih 77,06 na 77,32 miliona eura, što predstavlja povećanje od 260 hiljada eura. Međutim, dok se agrobudžet stagnira, Crna Gora je u 2025. godini uvezla hrane za 842 miliona eura, što je rast od devet odsto ili 70 miliona eura u odnosu na 2024. godinu.

Prosječni dnevni uvoz hrane lani je iznosio 2,3 miliona eura, što je skoro četiri eura po stanovniku. Premije i subvencije za poljoprivrednike ostale su većinom iste kao i prethodnih godina, ali je ukupna suma za te premije smanjena zbog smanjenja proizvodnje i manjeg broja stoke. Tako su premije za otkup mlijeka ostale na osam centi po litru, za kvalitet od najviše 11 centi po litru, dok je ukupna suma za ove premije prošle godine iznosila 4,52 miliona eura, a ove godine je smanjena za 300 hiljada, što ukazuje na očekivano smanjenje količine otkupa za oko sedam odsto.

Premija za preradu mlijeka, sira i sličnih proizvoda ostala je na 12 centi po litru. Ukupna suma za ovu premiju planira se na 3,82 miliona eura, što predstavlja pad od 14 odsto. Godišnja premija za tov junadi ostala je 150 eura po grlu, ali je ukupna suma smanjena sa 329 na 300 hiljada eura, što je skoro deset odsto manje.

U mnogim slučajevima, iako su premije ostale iste po litru ili grlu, smanjena su sredstva za podršku zbog smanjenja proizvodnje. Naime, premije za kupovinu steone junice i krmače ostale su na istom nivou, dok su premije za uzgoj voća, povrća i drugih kultura takođe ostale nepromijenjene.

Agrobudžet se oslanja više na spoljne izvore finansiranja, a nastavak programa IPARD III, koji nudi pomoć EU za razvoj poljoprivrede, predviđa nešto manje sredstava nego prošle godine. U 2025. godini dio agrobudžeta bio je kredit EU banaka od 9,5 miliona eura, dok su sada povećani na 11 miliona eura.

Prelazak na finansiranje preko Agencije za plaćanja pokazuje približavanje evropskom modelu. Iako ukupni iznos ostaje gotovo nepromijenjen, preraspodjela sredstava ukazuje na novu strategiju, sa manje direktnih transfera kroz klasične linije i više kroz programe koji su kompatibilni sa EU fondovima.