Digitalni euro: Kontrola ili inovacija u evropskoj ekonomiji?

Digitalni euro, kao koncept koji će početi da se primjenjuje 2029. godine, donosi sa sobom niz pitanja koja uznemiravaju sve one koji su navikli na prednosti gotovine. Ova inovacija nije samo finansijsko-tehnološka promjena, već predstavlja programabilnu valutu koju izdaje centralna banka, dostupnu isključivo kao elektronski zapis na serverima Evropske centralne banke (ECB).

Za razliku od tradicionalnog eura koji se čuva u komercijalnim bankama, digitalni euro bi predstavljao direktno potraživanje od ECB, što bi značilo da bi građani EU novac povjeravali direktno centralnoj banci. Ovo otvara pitanja o tome koliko je to pouzdano u odnosu na komercijalne banke, koje su bar jasne u svojim profitnim namjerama. Jedan od kontroverznih detalja ovog koncepta je oflajn funkcionalnost, koja bi omogućila elektronski keš koji nije moguće nadzirati, ali trenutni prijedlozi ukazuju na kompromis između onlajn i oflajn režima.

Evropa teži da uspostavi vlastitu platnu infrastrukturu koja nije podložna američkoj jurisdikciji, a motivacija za digitalni euro leži u očuvanju monetarnog suvereniteta. U trenutnoj situaciji, većina platnih transakcija u Evropi zavisi od američkih kompanija kao što su Visa i Mastercard, što predstavlja problem za evropske ambicije da postanu regulatorna supersila.

ECB tvrdi da želi da sačuva svoju ulogu u digitalnoj ekonomiji, jer korišćenje gotovine opada, a građani sve više povjeravaju novac komercijalnim bankama. Uvođenjem digitalnog eura, ECB bi mogla direktno da komunicira sa građanima i preduzećima, bez posredovanja banaka. Ipak, ovaj sistem bi mogao postati najkompleksniji aparat za nadzor u istoriji, jer bi svaka transakcija generisala podatke koji bi završavali u centralnoj banci.

Jedna od ključnih briga je kako će digitalno doštampavanje eura uticati na inflaciju. Digitalni euro bi mogao omogućiti ECB da direktno uplati novac u novčanike građana, što bi u slučaju krize moglo dovesti do inflatornih pritisaka. Iako se čini da bi ovo moglo razbiti institucionalne kočnice koje trenutno postoje, postoji zabrinutost da bi političko iskušenje da se svaki problem riješi štampanjem novca moglo postati preveliko.

Evropske komercijalne banke posmatraju ovu promjenu sa entuzijazmom, jer bi direktno čuvanje novca kod ECB moglo ugroziti njihov model poslovanja. ECB planira da uvede ograničenja na zadržavanje sredstava u digitalnom euru, ali to bi moglo biti nedovoljno da u potpunosti zamijeni bankovne račune.

Kreiranje digitalnog eura, iako se čini kao način za smanjenje zavisnosti od američke platne infrastrukture, može zapravo učiniti Evropu ranjivijom na spoljne pritiske. Ujedinjeni, centralizovani sistemi često postaju mete napada, što dodatno komplikuje situaciju.