Kalezić: Finansijska nezavisnost CBCG u rukama Ustavnog suda

Viceguvernerka Centralne Banke (CBCG) Crne Gore, Zorica Kalezić, naglasila je da CBCG nema ključni i osnovni prihod finansiranja centralnih banaka, koji proizilazi od emisije novca (senjoraž), kojeg se Crna Gora strateškom odlukom o uvođenju njemačke marke, a potom eura, odrekla prije gotovo tri decenije.

Planirani pad dobiti CBCG u ovoj godini rezultat je strateških investicija i odluka u interesu građana, privrede i države, povezanih sa integracijom u SEPA i skorim pokretanjem sistema za instant plaćanja TIPS Clone. Kalezić je objasnila da je ovo i rezultat objektivnih ograničenja koja proizlaze iz monetarnog okruženja i specifičnog statusa Crne Gore kao unilateralno eurizovane ekonomije.

Prema njenim riječima, CBCG je, u okviru modernizacije platnog sistema, uvela niz mjera na teret sopstvenih prihoda, sa ciljem smanjenja troškova plaćanja. Kako je pojasnila, ove strukturne reforme uslovile su pad prihoda od tarifa za oko 6,3 miliona eura, dok je drugi važan faktor pada dobiti smanjenje prihoda od kamata po osnovu investiranja sredstava međunarodnih rezervi u iznosu od 2,2 miliona eura.

U susret implementaciji evropskih instant plaćanja, CBCG je takođe prepolovila naknade za usluge u domaćem platnom prometu. Kalezić je istakla da za naloge do 1.000 eura naknada iznosi 0,05 eura, dok za naloge preko 1.000 eura iznosi 0,75 eura. Ove mjere rezultiraju gubitkom prihoda od blizu 2,1 milion eura za ovu godinu.

Iako će navedeno smanjenje naknada rezultirati kumulativnim negativnim efektom na prihode CBCG u iznosu od 12,37 miliona eura tokom pet godina, Kalezić je naglasila da su u CBCG imali u vidu benefite koje će ove mjere donijeti, poput veće efikasnosti platnog sistema.

U cilju rasterećenja rashodne strane državnog budžeta, smanjene su i naknade za obavljanje transakcija na teret Glavnog računa državnog trezora za 20 odsto, što donosi dodatne uštede od oko 4,5 miliona eura u periodu od pet godina.

Kalezić je dalje kazala da CBCG u narednom periodu očekuje značajna infrastrukturna ulaganja kao dio transformacije institucije za potrebe budućeg članstva u Evropskom sistemu centralnih banaka. Ona je komentarisala ustavnu žalbu Ministarstva finansija, koja traži da se ispita ustavnost pojedinih naknada koje naplaćuje CBCG, naglašavajući da je postupak u fazi razmatranja pred Ustavnim sudom.

Upravni odbor CBCG je već dao sveobuhvatan odgovor na navode suda, a Kalezić je istakla da su postojeća tarifna rješenja zasnovana na objektivnim kriterijumima i da različit tarifni tretman ne predstavlja diskriminaciju, već razumno razlikovanje.

Na kraju, Kalezić je ocijenila da eventualno ukidanje osporenih tarifnih prihoda ne bi imalo značajan fiskalni efekat, ali bi imalo dugoročne posljedice za CBCG i njenu finansijsku stabilnost.