Švajcarska otvara arhive o doktoru Mengeleu

Federalna obaveštajna služba Švajcarske konačno će otvoriti godinama čuvane tajne arhive sa dokumentima o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu, doktoru Jozefu Mengeleu, saopštili su iz te službe, iako nisu naglasili kada će se to desiti.

Mengele je izbjegao iz Evrope posle Drugog svjetskog rata, ali su kasnije postojale glasine da je provodio vrijeme u Švajcarskoj, iako je izdata međunarodna potjernica za njim. Istoričari su više puta zahtevali pristup dokumentima, što su švajcarske vlasti dosad odbijale.

Mengele je bio lekar koji je služio u Vafenu, borbenoj jedinici nacističkih Šulcštafen (SS) divizija. Tokom rata bio je raspoređen u logoru Aušvic koji se nalazio u okupiranoj Poljskoj, gde je odlučivao ko će biti poslat u gasne komore. Procenjeno je da je u Aušvicu ubijeno oko 1,1 milion ljudi, od čega je bilo milion Jevreja.

Mengele je bio poznat i kao 'Anđeo smrti', a koristio je zarobljenike u logoru, pre svega decu i blizance, za sadističke medicinske eksperimente, pre nego što bi ih poslao u smrt. Nakon rata, brzo je skinuo nacističku uniformu i promenio ime. Uz pomoć lažnog identiteta, Crveni krst mu je izdao pasoš u konzulatu Švajcarske u Đenovi, što je iskoristio da izbegne u Južnu Ameriku.

U međuvremenu, švajcarska istoričarka Regula Bošler istraživala je moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za beg nacista posle rata. U junu 1961. austrijska obaveštajna služba upozorila je Švajcarsku da Mengele putuje sa lažnim dokumentima i da bi mogao da se nalazi u toj zemlji. Njegova supruga iznajmila je stan u Cirihu i zatražila stalno prebivalište.

Bošler je zatražila da pregleda dokumente iz Švajcarskog federalnog arhiva 2019. godine, ali je njen zahtev odbijen jer je arhiv bio zapečaćen do 2071. godine zbog nacionalne bezbednosti. Istoričar Gerard Vetstajn pokušao je 2025. godine da pregleda iste dokumente, ali je i njega odbili.

Federalna obaveštajna služba objavila je u maju da će otvaranje arhiva potrajati, naglašavajući da će tražioci dobiti pristup podacima, ali da još treba definisati pod kojim uslovima.

Međutim, nisu svi ubeđeni da će arhivska građa otkriti previše o Mengeleu. Saša Zala, predsednik Švajcarskog društva istoričara, smatra da tamo nema ničeg važnog, ali veruje da može biti poveznica za stranim doušnicima ili stranim obaveštajnim službama. Na kraju, postavlja se pitanje da li će ikada biti otkrivena istina o Mengeleu.