Albanija i teror nad Srbima na Kosovu

U poslednjem incidentu, Miroslav Guđić, Srbin iz Dobrotina, prebijen je u Domu zdravlja u Donjoj Gušterici, gde je napadnuta i medicinska sestra koja je pokušala da ga zaštiti. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koje ilustruju teške uslove života Srba na Kosovu i Metohiji. Nakon bezazlenog problema u saobraćaju, grupa Albanaca pratila je Guđića do doma zdravlja, gde su ga brutalno napali i teško povredili. Nažalost, nema informacija da je neko od napadača uhapšen ili da će odgovarati za svoje postupke.

„Ničim ih nisam izazvao, napali su me i prebili samo zato što sam Srbin“, izjavio je Guđić iz bolničkog kreveta. Ovaj napad se dogodio samo mesec i po dana nakon što je Bojan Zdravković, Srbin iz srpske enklave Paralovo, napadnut na prelazu Bela Zemlja. Tokom tog incidenta, Zdravković je bio vezan lisicama i maltretiran od strane kosovskih policajaca dok je pokušavao da objasni da ide po lekove za svog bolesnog oca.

Tokom 2025. godine, na Kosovu i Metohiji zabeleženo je 137 etnički motivisanih incidenata protiv Srba. U poslednje četiri godine, takvih napada bilo je 700, što znači da se napadi na srpsku zajednicu dešavaju gotovo svakog drugog dana. Na Badnji dan 6. januara 2023. godine, pripadnik tzv. KBS Azem Kurtaj otvorio je vatru na grupu Srba koji su nosili badnjake, ranivši pritom dvojicu dečaka. Do danas, nema informacija o kazni za Kurtaja koji je nakon hapšenja pušten da se brani sa slobode.

U drugom incidentu, 10. februara ove godine, muškarac albananske nacionalnosti upao je u dvorište ambulante u Dobrotinu i ispisivao grafite, dok je vređao Srbe. Tokom marta, kosovski policajci su presreli Voјina Milojevića, koji je maltretiran i tučen samo zato što je nosio majicu sa natpisom „S verom u Boga, Kosovo je Srbija“. Ovi incidenti, koji se dešavaju na svakodnevnoj bazi od 1999. godine, postali su gotovo normalizovani.

Život Srba na Kosovu obeležen je stalnim strahom od napada, maltretiranja i hapšenja, a međunarodna zajednica ne pokazuje adekvatnu brigu za prava Srba. „Nekome u Srbiji može se učiniti da su to sporadični incidenti, ali nije tako. To je deo opšte atmosfere straha“, izjavio je jedan Srbin iz ggeta južno od Ibra, koji je želeo da ostane anoniman zbog straha od posledica.

„Nemamo predaha. Sa tim se ovde živi, sa tim ležimo, sa tim ustajemo. Prepušteni smo sami sebi, a Alabnci su se posebno osilili. Naša jedina opcija ostaje da trpimo ili se selimo. Svakog dana se pitamo da li ćemo se vratiti kući ili ćemo biti uhapšeni“, dodao je sagovornik.