Ne dirajte kamen: Otvoreno o sporu oko puta Muriño–Peć

U posljednjim danima svjedočimo intenzivnoj kampanji za otvaranje puta na relaciji Muriño–Peć, preko planine Čakor. Grupa ekonomskih nezadovoljnika iz plavske opštine, vođena isključivo sopstvenim interesima, uporno nastoji da sruši stenu koja je decenijama predstavljala više od kamenčića, a koja sprečava protok drumskog saobraćaja.

Ova stena nije delila samo prostor, već je bila granica između dva naroda, opterećena istorijom, ali i simbolička linija razdvajanja dva vremena: onog pre i onog posle stradanja i egzodusa Srba sa Kosova i Metohije. Posebnu zabrinutost izazivaju sve glasnije priče da bi otvaranje ovog pravca omogućilo nekontrolisano korišćenje šumskih resursa, bez jasnih dogovora i protivzakonito.

I iskustvo nas uči da gde nema jasnih pravila i međusobnog poštovanja, ekonomija lako prerasta u samovolju, a samovolja u pomeranje granica. S druge strane, druga grupa, uglavnom stanovnika Velike, odlučno se protivi takvim namerama, pamteći cenu koju je ovaj kraj već platio. Za njih, Čakor nije samo putna trasa, već linija sećanja i opomene.

Svako pomeranje te granice, u njihovim očima, nosi rizik da se izbrišu poslednji tragovi onoga što je ovde krvlju ispisano. Između interesa i opomene, postavlja se pitanje: da li smo išta naučili? Jer, ako se ne dogovorimo, drugi će to učiniti umesto nas. Istorija nas je učila da gde nema sloge, tu se granice pomeraju bez pitanja.

U potrazi za pravim odgovorom, najbolje je osvrnuti se na jedan drugi kamen, na kojem je ispisan odgovor jedne dike Srpkinje Vasojvke, onima koji su hteli da na silu uzmu ono što im nikada nije pripadalo. Zato je ovo pitanje mnogo šire od nekadašnje uske džade ka Metohiji.

Stoga, ne oslobađajte zlim arnautima puteve, ne dajte im da seku ni jedan ovršak, a kamoli čamovo deblo. Budite dostojni prezimena onih junaka koji su odolili većim iskušenjima i sačuvali svoju imovinu. Ne dirajte taj đavolji kamen, jer ispod njega leži mnogo zmija, spremnih da pohrle ka veličkim šumama i kućama.