Bańska – rana koja ne zarasta

Bańska, koja se nalazi kod Zvečana, postala je simbol stradanja i terora za srpsku zajednicu. Slučaj je dobio novo, bolno poglavlje nakon što su trojica Srba, Vladimir Tolić i Blagoje Spasojević, osuđeni na doživotni zatvor, dok je Dušan Maksimović dobio kaznu od 30 godina. Ove presude se ne doživljavaju samo kao sudska odluka, već kao poruka i opomena čitavom narodu koji već godinama živi u atmosferi straha.

Podsetimo se, 24. septembra 2023. godine, u selu Bańska došlo je do oružanog sukoba između grupe Srba i tzv. kosovske policije. U ovom događaju su stradala trojica Srba: Igor Milenković, Bojan Mijailović i Stefan Nedeljković, dok je život izgubio i jedan pripadnik kosovske policije, Afrim Bunjaku. Nakon sukoba, usledila je široka akcija hapšenja i istraga koja je obuhvatila desetine lica, što je u srpskoj javnosti doživljeno kao deo šireg pritiska na srpsku zajednicu na severu pokrajine.

Prema optužnicama, uhapšeni Srbi terete se za teška krivična dela, uključujući ugrožavanje ustavnog poretka i terorizam. Međutim, ove kvalifikacije su klasičan nastavak pokušaja da se svaki oblik otpora i neslaganja sa politikom Prištine stavi u okvir kriminala. Politička dimenzija čitavog slučaja dodatno je naglašena činjenicom da su Srbi još 2022. godine napustili institucije, uključujući i pravosuđe, ukazujući na sistemsku diskriminaciju.

U takvom ambijentu, svaka presuda postaje politički čin i kontinuitet zastrašivanja srpske zajednice na KiM. Iza pravnih formulisanja i sudskih procesa ostaje ono što se ne može izbrisati — sećanje na trojicu mladića koji su stradali u Bańskoj. Njihove porodice, prijatelji i sunarodnici ne govore o brojkama i optužnicama, već o prekinutim životima, nedosanjanim snovima i praznini koja je ostala.

Za srpsku zajednicu na severu Kosova i Metohije, Bańska je više od jednog događaja — ona je simbol jednog vremena u kojem se strah i nesigurnost uvlače u svakodnevicu. Osećaj da pravda nije ista za sve dodatno produbljuje nepovjerenje i bol. Posebno teško pada činjenica da u institucijama koje donose ovakve odluke više nema srpskih predstavnika, što kod mnogih pojačava osećaj da nema ko da čuje njihovu stranu priče. I dok političke poruke dolaze i odlaze, ostaju porodice koje svakodnevno žive sa gubitkom. Ostaće sećanje na mladiće čija su imena postala simbol jednog tragičnog dana. Do tada, Bańska ostaje rana koja ne zarasta.