Žene u Siriji zahtijevaju jednakost: 'Radi se o preživljavanju'

U Siriji, žene zahtijevaju jednakost pred zakonom, suočavajući se sa brojnim izazovima. Više od 100.000 muškaraca koji se vode kao nestali ostavlja žene u pravnom vakuumu. Prema podacima Ujedinjenih nacija i sirijskih grupa za ljudska prava, između 150.000 i 170.000 ljudi, pretežno muškaraca, i dalje se vodi kao nestalo, iako je građanski rat okončan.

Većina muškaraca nestala je nakon 2011. godine, kada je ustanak protiv Asadovog režima prerastao u građanski rat. Procjenjuje se da je tokom tog perioda između milion i dva miliona ljudi bilo zatvoreno, a približno 600.000 ljudi je ubijeno, mnogi sahranjeni u neobilježenim grobovima.

Rat je završen u decembru 2024. godine kada je koalicija pobunjeničkih grupa, predvođena milicijom Hajat Tahrir el Šam (HTS) i aktuelnim predsjednikom Ahmedom el Šaraom, zbacila Bašara el Asada. Nora, 33-godišnja žena iz Al-Dane, kaže: 'Prošlo je četrnaest godina otkako je moj muž nestao.' Napominje da je izgubila nadu da će se on vratiti, ali ne može da se pomiri s gubitkom, posebno zato što je porodica njenog muža pravno intervenisala kada je pokušala da dobije izvod iz matične knjige umrlih.

Zakon o ličnom statusu iz 1953. godine predviđa da se nestala osoba može proglasiti mrtvom tek kada navrši 80 godina, ali pravnu potvrdu o smrti moguće je dobiti četiri godine nakon nestanka. Ovo daje muškim rođacima široka ovlašćenja, što za Noru znači da ne može da dobije izvod iz matične knjige umrlih bez saglasnosti porodice njenog muža.

Hiba Zajadin, viša istraživačica za Bliski istok i Sjevernu Afriku, ističe da žene žive u pravnom i ekonomskom vakuumu, a njihova djeca nemaju potrebna dokumenta za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Iako je osnovana Nacionalna agencija za nestale osobe, ključne reforme porodičnog prava još uvijek nijesu sprovedene.

Sirijsko Ministarstvo pravde oduzelo je sudijama fleksibilnost u donošenju odluka o prenosu starateljstva na majke, a Dopis br. 17 dodatno je ograničio zakonsko starateljstvo na muške rođake. Lina Gotuk, ekspertkinja za ljudska prava, navodi da to ukazuje na povećanje diskriminacije, naročito prema suprugama nestalih osoba.

Jafa Navaf, aktivistkinja iz Alepa, ističe da zakon ne uvodi pravdu. Inicijativa 'Moja djeca, moje pravo' okupila je hiljade žena koje se bore za osnovna prava. Poziva na suštinske reforme zakona o ličnom statusu kako bi se osiguralo da žene dobiju svoja prava, naglašavajući da se više ne radi o reformama, već o preživljavanju.

Problemi se ne svode samo na pravni sistem, već i na način razmišljanja državnih institucija. Kristijan Brakel, šef bejrutske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, ističe da se za žene, uprkos promjenama, malo toga u Siriji do sada promijenilo.