27 godina od zločina u Grdelici

Danas se navršava 27 godina od zločina u Grdelici, kada su NATO avioni bombardovali putnički voz na liniji Beograd – Solun, ubivši najmanje 15 ljudi, dok tačan broj nikada nije utvrđen. Američki general Wesley Clark, tada komandant NATO snaga u Evropi, izjavio je da se radilo o 'nesrećnom incidentu', ali su bombardovanja Srbije nastavljena još skoro 70 dana, što je rezultiralo brojnim civilnim žrtvama.

U tom kontekstu, Jamie Shea, visoki NATO zvaničnik, dan-danas tvrdi da je bombardovanje bilo opravdano, kako su Srbi dobili ono što su zaslužili. Na mestu stradanja nevinih ljudi u Grdelici danas se nalazi spomenik sa jasnom porukom – 'Ne treba se bojati ljudi nego neljudskog u njima!'.

Napad na putnički voz broj 393 dogodio se 12. aprila, drugog dana Vaskrsa, kada su dve rakete pogodile drugi i treći vagon, pretvarajući ljude u njima u prah i pepeo. Preživeli su svedočili o brutalnosti napada, dok su kondukteri potvrdili da je u tim vagonima bilo najmanje 50 civila, a ni jednog vojnika. Mnoge porodice su stradale, a za neke od poginulih nikada nije pokazana briga.

U trenutku napada, voz je bio na mostu preko Južne Morave kada su NATO avioni ispalili rakete. General Clark je, bez trunke kajanja, za incident okrivio brzinu voza i tvrdio da pilot nije imao mogućnost da reaguje. Međutim, kasnija istraživanja su pokazala da je pilot imao dovoljno vremena da obavesti o prisustvu voza na mostu.

Ubrzo nakon napada, pokrenuta je akcija da se opravda ono što se ne može opravdati. U javnost je pušten video snimak iz aviona, koji se ispostavio kao ubrzan, što je dovelo do pogrešnog utiska o brzini voza. Osim toga, Amnesty International je ukazao na tehničke greške u snimcima koje su otkrivene mesecima kasnije.

U maju 1999. godine, dok su bombardovanja trajala, Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju je pokrenuo istragu o kršenju međunarodnih normi tokom NATO bombardovanja. U svom izvještaju, Carl del Ponte je smatrao da je napad na voz pun civila bio 'srazmjeran', dok su se zločini relativizovali.

Za ratni zločin u Grdelici, više od 27 godina kasnije, niko nije odgovarao, a pravde nema ni za porodice stradalih. Imena 15 žrtava su utvrđena, ali se još uvijek ne zna tačan broj poginulih. Ova tragedija ostaje u sećanju kao sramota za sve one koji su učestvovali u tom zločinu.