Budimir Vuković hospitalizovan: O njegovom životu odlučuju nadležni u Sloveniji

Budimir Vuković, koji već 41. dan štrajkuje glađu ispred ambasade Republike Slovenije i kancelarije Evropske unije, danas je zbog brojnih zdravstvenih tegoba primljen u Klinički centar. Smešten je na odeljenje urologije, s obzirom na dijagnostikovan karcinom prostate.

Do prijema u bolnicu došlo je nakon što mu se stanje naglo pogoršalo tokom protesta ispred Kancelarije Evropske unije u Podgorici, odakle je transportovan u Klinički centar. Njemu je prošle nedelje predloženo petodnevno primanje neophodnog infuzionog rastvora nakon dugotrajnog gladovanja, ali je on odbio da primi više od jedne doze, što je rezultiralo današnjim pogoršanjem njegovog zdravstvenog stanja.

Budimir Vuković, skoro sedamdesetogodišnjak, jedan je od takozvanih „izbrisanih“ iz Slovenije – ljudi koji su početkom devedesetih administrativno uklonjeni iz registra stalnih stanovnika Slovenije i time, praktično, izbačeni iz pravnog poretka države u kojoj su živeli, radili i gradili svoje živote. On je još 1978. godine izabrao da živi u Sloveniji, sve do 1992. godine kada je postao – niko. Bez dokumenata, bez sigurnosti, bez najminimalnijih ljudskih i građanskih prava. Stranac, uljez i „neprijatelj po definiciji“ koju su tih godina ustanovile tadašnje vlasti.

Život „na crno“, ali bez mržnje. Tri i po decenije kasnije, Budimir i dalje čeka satisfakciju. Slovenačka javnost je upoznata sa njegovim slučajem i njegova borba je česta tema tamošnjih medija. Ovog puta borbu nastavlja iz Crne Gore – zemlje svog rođenja – i poručuje delu državne birokratije u Sloveniji – državi svog izbora, da će se boriti i čekati pravdu, po cenu života.

Ono što njegovu priču čini posebnom nije samo pretpostavka sa koliko je teškoća morao da se svakodnevno nosi tokom „nepostojanja“, već i odsustvo očekivane ogorčenosti. Iako je godinama živeo kao „ilegalac“, radeći najteže poslove – prodajući novine, taksirajući, nadničarajući – Vuković jasno razgraničava svoje prijatelje, kolege i sugrađane u Sloveniji od dela slovenačke vlasti koja opstruira svaki pokušaj da Vuković, kao jedan od 25 hiljada izbrisanih, dobije kakvu-takvu nadoknadu za poniženja i patnje koje je, ni kriv ni dužan, morao da pretrpi. O Slovencima govori sa uvažavanjem i toplinom. Svedoči da su mu mnogi pomagali, solidarišući se sa njim.

„Više puta mi se desilo da me ljudi na ulicama Ljubljane prepoznaju dok prodajem novine. Jednom je jedan gospodin otkupio sve što sam nosio, samo da bih prihvatio njegov poziv na kafu. Želeo je da mi pruži podršku – koliko je mogao“, seća se Vuković. I institucije su, u jednom trenutku, pokazale volju da isprave nepravdu. Primio ga je bivši predsednik Borut Pahor, a podršku je iskazala i predsednica Nataša Pirc Musar, koja je naložila da se njegov slučaj ubrza. „Zahvalan sam na razgovorima i razumevanju. Ali, kako mi je predsednica rekla – nadležne službe joj nisu ni odgovorile“, kaže Vuković.

Štrajk glađu – borba sa vremenom. Od kraja februara, Vuković štrajkuje glađu. Oslabio je drastično i, do prošle srede, izgubio 16 kilograma. Lekari su već intervenisali i savetovali terapiju. Brojni prijatelji iz Slovenije i Crne Gore ga zovu da podrže, ali i da savetuju da prekine iscrpljujući štrajk, ali on uporno odbija. Na pitanje kako ga privoliti da, bar privremeno, prekine gladovanje – odgovara rečima koje treba da zabrinu: „Od kako sam krajem februara započeo ovaj protest, ja sam pitanje svog života dao vlastima države Slovenije na odlučivanje“.