Krijumčarenje poruka iz zatvora u Venecueli

U malom stanu u kompleksu za socijalno stanovanje blizu Karakasa, Adrijana Briseno drži nešto što izgleda kao komad smeća, ali u starom omotu od čokoladice je skrivena poruka. „Tatice, uzmi ovo da se zasladiš malo“, glasi poruka ispisana plavim mastilom. „Volimo te.“ Napisao ju je Brisenin sin ocu Anhelu Godoju, dok je bio zatvorenik u ozloglašenom venecuelanskom zatvoru El Helikoide.

Prvobitno izgrađen 1950-ih kao luksuzni trgovački centar, El Helikoide nikad nije bio završen, a kasnije su ga preuzele ozloglašene venecuelanske obavještajne službe. Postao je simbol vladine represije. U istrazi Ujedinjenih nacija tvrdilo se da su tamo odvođeni arbitrarno hapšeni ili oteti ljudi, i, u nekim slučajevima, mučeni.

Godoј je jedan do stotine političkih zatvorenika uhapšenih pod predsednikom Nikolasom Madurom i zatočenih u beskrajnom pritvorskom sistemu Venecuele, ponekad godinama. Više od 600 ljudi je pušteno otkako su američke snage zarobile Madura u vojnoj operaciji početkom januara 2026, ali prema grupi za zaštitu prava zatvorenika Foro Penal, još stotine su i dalje iza rešetaka.

Godoј je jedan od dvojice zatvorenika koji je za BBC opisao kažnjeničke ćelije, prisilnu izolaciju i pretnje članovima porodice sa kojima su se suočavali pre nego što su bili pušteni. Aktivista za ljudska prava Havijer Tarazona opisuje trenutak hapšenja: „Stavili su mi lisice, tukli me, vređali me i navukli mi fantomku na glavu dok su me stavljali u patrolna kola.“

Tarazona, šef nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava Fundaredes, privukao je pažnju vlasti zato što je pozivao na pokretanje zvanične istrage o navodnim vezama između visokih zvaničnika venecuelanske vlade i gerilskih grupa u susednoj Kambodži. Uhvaćen je zajedno sa bratom Hozeom. Njih dvojica su bila držana zajedno sa još jednim aktivistom u skučenoj ćeliji.

Grupa za zaštitu prava zatvorenika Foro Penal kaže da su ove male kažnjeničke ćelije, poznate kao „tigrići“, uobičajeno obeležje venecuelanskog zatvorskog sistema. „Bili smo u njima 46 dana“, kaže Tarazona. „Onda su odlučili da nas premeste u drugi prostor u istom hodniku, nešto veći, ali jednako odvratan i jednako depresivan.“

Za Godoja, najveći napor nisu bili uslovi u kojima je držan već razdvojenost od najmilijih - „teret neznanja gde su vam članovi porodice, kako su, zato što su vas izopštili - izolovali su vas od čitavog sveta.“

Ovaj politički aktivista kaže da ga je velika grupa službenika bezbednosti privela bez upozorenja ispred njegovog doma. Potom su ga zatvorili bez ikakvog kontakta sa porodicom 96 dana. „Moram da pretpostavim da im je cilj da vas slome“, kaže on za taj period.

Posle više od tri meseca, on kaže da mu je jedan stražar rekao da vlasti razmišljaju o tome da dozvole njegovoj ženi Adrijani da ga zove telefonom, ali samo ako bude manje objavljivala na društvenim mrežama i ako više ne priča za medije.

Adrijana Briseno kaže da je posle hapšenja njenog muža, bez objašnjenja dobila otkaz na poslu u državnoj telekomunikacionoj kompaniji, iako je tamo radila 21 godinu. Prvih nekoliko nedelja posle hapšenja njenog muža, ona čak nije ni znala gde su ga zatvorili. Prošlo je 25 dana dok joj zvaničnici nisu konačno potvrdili da je on u El Helikoideu.

Tarazona kaže da se njegova porodica takođe našla na udaru vlasti. „Usled saslušanja, zvaničnik je rekao: 'Da li znate ovu ženu?'“. Zvaničnik je držao fotografiju Tarazonine 70-godišnje majke koju su vlasti uhapsile. Tarazona kaže da mu je čovek tada zapretio: „Snimi video koji ti tražim, ili će tvoja majka ići u zatvor.“

Nekoliko sati kasnije, ona je bila puštena. Tarazona i Godoj negiraju zločine za koje su optuženi i kažu da nikad nisu dobili odgovarajuće pravno zastupanje. Tokom njegovih 1.675 dana provedenih u pritvoru, Tarazona kaže da je video advokata manje od pet puta.

Godoj je bio optužen za terorizam, zločine mržnje i pozivanje na oružani ustanak, ali nikad nije video optužnicu i nije znao ko mu je advokat, uprkos tome što je bio držan tamo više od godinu dana.

Venecuelanska vrišteljka dužnosti predsednika Delsi Rodrigez rekla je parlamentu u januaru da će El Helikoide biti pretvoren u socijalni, sportski i kulturni centar za policijske porodice i zajednice iz okolnih oblasti. Iako je oslobađanje zatvorenika iz zatvora pozdravljeno, neke grupe za zaštitu ljudskih prava su opisale potez kao pokušaj da se opere prošlost ove ustanove.

Tarazona kaže da nije dozvolio da ga to iskustvo pretvori u besnog čoveka. „Našao sam svetlost u toj patnji i tom bolu“, objašnjava on. „Izašao sam ubeđen da Venecuelanci moraju da pođu ka pomirenju, da se ponovo ujedine, zato što je ova situacija kroz koju prolazimo tragedija, transgeneracijska trauma.“

Poruka na čokoladicama bile su način na koji je porodica slala poruke Godoju u zatvoru, a on bi im ovako odgovarao - pišući na prljav veš koji se iznosio iz zatvora. „Adrijana, ti si najlepša žena na svetu“, glasi jedna. A tu je i poruka za njegovog sina: „Briljiraj na školskim časovima, važi?“. Godoj kaže da su ovi načini za slanje poruka prvi put u El Helikoideu poslužili kao most između mnogih zatvorenika i njihovih porodica.

Godoj se nada da zemlja može da nastavi dalje u miru. „Neka interesi zemlje dođu na prvo mesto, nevezano za političku stranku ili ambicije. Krenimo napred bez mržnje, ozlojeđenosti ili ogorčenosti, da bismo izgradili tu predivnu Venecuelu.“