Kako Priština prikriva istinu o martovskom pogromu

Albanijski mediji na "multietničkom, multikulturalnom i multiverskom Kosovu", organizovani po normama Evropske unije, ponovo su ignorisali smrt Zlatibora Trajkovića, Srbina iz Kosova Polja, koja se dogodila 17. marta 2004. godine. Za te medije, žrtve "martovskih nemira" su Albanci, dok o srpskim žrtvama, poput Zlatibora, nema ni pomena.

Dok je u međuvremenu dokazano da se trojica albanijskih dečaka iz sela Čabra nisu utopili u Ibru zbog "lokalnih srpskih kriminalaca", taj narativ i dalje opstaje. Smrt Zlatibora Trajkovića, koji je bio čuvar u objektu gde su bili smešteni međunarodni policajci, nije tema ni za albanske ni za zapadne medije. On je ubijen na brutalan način, dok su ga napadači iz obližnje mase istukli metalnim šipkama, a potom zapalili.

Prema optužnici UNMIK-a, jedan od napadača, Mehmet Morina, osuđen je na 18 godina zatvora, ali nije dokazano da je on lično izazvao Trajkovićevo ubistvo. O sudbini Morine nakon presude nema dostupnih informacija. U isto vreme, lažni izveštaji u albanskim medijima odmah su okrivili Srbe za smrt trojice dečaka, govoreći o "krvavim Srbima" koji su ih progonili, dok su međunarodne institucije tvrdile da niko nije natjerao dečake u reku.

Izvesti iz Čabre, uključujući izjave zvaničnika, ponovo su naglasili da su Albanci žrtve, dok su Srbi prikazani kao kriminalne bande odgovorne za nasilje. Protesti koji su usledili doveli su do smrti 28 Srba, spaljivanja 35 crkava i progonstva 4.000 Srba, ali ti događaji se često minimiziraju ili ignorišu u izveštavanju albanskih medija. Iako su neki podaci ukazivali na to da tragedija nije imala etničku pozadinu, zvaničnici iz Prištine ostaju pri svom narativu o etničkom nasilju.