Martovski pogrom, 22 godine kasnije: Sećanje na stradanje Srba na Kosovu

Danas se navršava 22 godine od etnički motivisanog nasilja i progona Srba od strane Albanaca, koje se dogodilo 17, 18. i 19. marta 2004. godine. Ove godine obeležava se sećanje na martovski pogrom, čije posledice traju do danas.

Tokom martovskog pogroma, na Kosovu i Metohiji su se dogodili strašni teror i progon Srba, uprkos prisustvu međunarodnih vojnika i policije. Tada je na tom području bilo 38.000 vojnika KFOR-a iz 39 zemalja, kao i 8.000 policajaca UN iz 52 zemlje. I pored toga, nasilje Albanaca prema Srbima odvijalo se pred očima celog sveta.

Početak nasilja bio je izazvan senzacionalističkim izveštavanjem albanskih medija o navodnom utapanju dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, što je dovelo do orkestriranog napada Albanaca na Srbe, njihovu imovinu i crkve. Eskalacija nasilja počela je u Kosovskoj Mitrovici i brzo se proširila na druga mesta gde su živeli Srbi, uključujući Prizren, Peć i Đakovicu.

Iako su KFOR i UNMIK imali planirano reagovanje, brzo su se pokazali kao nemoćni da zaštite srpsko stanovništvo. Tokom nasilja, više od 60.000 Albanaca je učestvovalo u napadima, a prema podacima, 4.012 Srba je proterano iz svojih domova.

Mnoga srpska sela, poput Svinjare i Slatine, potpuno su uništena, a srpske svetinje su porušene pred očima međunarodnih snaga. Spasioci su, pod snažnim pritiskom, evakuisali Srbe iz ugroženih područja, dok su mnogi ostali bez domova.

Tokom martovskog pogroma, zabeleženo je više od 954 povređenih, uključujući pripadnike KFOR-a i UNMIK policije. Uništeno je više od 935 objekata, među kojima su bili mnogi srpski kulturni i obrazovni objekti. Nažalost, posledice ovog događaja osećaju se i danas, a broj Srba koji se vratio u svoja mesta ostao je minimalan.