Da li je Epstinu poklonjen komad islamske relikvije?

U milionima dokumenata o Džefriju Epstinu, koje je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država objavilo 30. januara, nalaze se i prepiske iz 2017. godine koje sugerišu da su mu poslata tri komada tkanine za koje se tvrdi da su deo kisve (tkanine) sa Kabe, iz Saudijske Arabije.

Muslimani širom sveta su ogorčeni ovim informacijama, pošto je Kaba, poznata i kao Ćaba, najsvetije mjesto u islamu. U prepisci na društvenim mrežama jedan korisnik je upitao: "Zamislite da se komad sa najsvetijeg mesta na Zemlji pošalje na najprljavije!" Na fotografiji iz 2014. godine, Epstin zajedno sa drugim muškarcem posmatra komad tkanine koji podseća na deo kisve koja pokriva vrata Kabe.

Prema zvaničnim izvorima, Epstin se ubio u zatvoru u Njujorku 2019. godine, dok je čekao suđenje zbog optužbi za podvođenje maloletnica i seksualnu eksploataciju. U imejlu od 1. februara 2017. godine, pomoćnik osobe po imenu Aziza al Ahmadi, koja je organizovala slanje kisve, obavestio je Epstinove saradnike da će "poslati neke delove Kabe za džamiju". Međutim, nije jasno šta se pod "džamijom" podrazumeva, posebno jer u dokumentima nije pomenuta džamija na Epstinovom imanju.

Dokumenti pokazuju da je pošiljka stigla u Epstinov dom u Palm Biču 4. marta 2017. godine, a zatim je prevezena na ostrvo Sent Tomas u Američkim Devičanskim Ostrvima. Na obrascu američke carine, pošiljka je prijavljena kao "slike, crteži i pasteli" u vrednosti od 10.980 dolara. U imejlu od 21. marta potvrđena je isporuka delova kisve u "dom gospodina Epstina".

Nakon otpreme, drugi imejl sa naloga Ahmadi obavestio je Epstina da je crni komad "dotaklo najmanje 10 miliona muslimana različitih frakcija - sunita, šiita i drugih". "Oni obilaze oko Kabe sedam puta, zatim svako pokušava koliko može da je dodirne i svi su na ovom komadu ostavili svoje molitve, želje, suze i nade", navedeno je u imejlu. Međutim, nije potvrđeno da li su delovi kisve zaista autentični ili kako su došli u Epstinove ruke.

Prema dokumentima, od 2016. do 2019. godine, postojala je prepiska između Epstina i Ahmadi o različitim temama, a neki imejli ukazuju na to da je Epstin pokušavao da utiče na saudijsku vladu. U jednom imejlu, Epstin je sugerisao "proveru finansijskog stanja" i protivio se javnoj trgovini akcijama Aramke, državne naftne kompanije Saudijske Arabije.

Vlasti Saudijske Arabije imaju potpunu kontrolu nad kisvom, iako ne postoji zakon koji reguliše distribuciju starih kisvi. Eksperti su izrazili zabrinutost u vezi sa autentičnošću delova kisve i naglasili da je poklanjanje kisve onima koji nisu muslimani zabranjeno.