Alarmantni trend dijeljenja informacija o policijskim patrolama

U Crnoj Gori, informacije o policijskim kontrolama više se ne prenose samo signalizacijom među vozačima, već se tačne lokacije patrola aktivno dijele u Vajber grupama sa desetinama hiljada članova. Ovaj trend, koji postavlja pitanje da li doprinosi ili ugrožava bezbjednost u saobraćaju, sve više izaziva zabrinutost.

Jedna od najpoznatijih Viber grupa, koja broji više od 50 hiljada članova, svakodnevno služi kao platforma za razmjenu informacija o policijskim kontrolama širom zemlje. Objave se plasiraju u realnom vremenu, često uz fotografije i detaljne opise, a osim upozorenja o patrolama, dijele se i informacije o saobraćajnim nezgodama, zastojima i blokadama. Grupa takođe služi i kao prostor za plasiranje plaćenih oglasa, od nekretnina do kladioničarskih usluga.

Saobraćajni inženjer Vladimir Ilić upozorava da ovakav način razmjene informacija može imati ozbiljne posljedice. On ističe da vozačima koji krše saobraćajne propise omogućava da izbjegnu policijsku kontrolu i nastave rizičnu vožnju. "To je nešto što je nažalost trend poslednjih nekoliko godina, ne samo kod nas nego generalno u zemljama regiona. Ovakva pojava nastaje iz pogrešne percepcije ljudi koji saobraćajne propise doživljavaju kao nešto što ih sputava", kazao je Ilić.

Poslednji dostupni podaci Uprave policije za 2025. godinu ukazuju na zabrinjavajuće trendove u bezbjednosti saobraćaja. U saobraćajnim nezgodama na crnogorskim putevima, u 2025. godini, smrtno je stradalo 67 osoba. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i droga uhapšeno je više od 5.800 vozača, od kojih je 3.642 imalo preko 1,01 promil alkohola u krvi, dok je 2.167 vozača zatečeno pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Među sankcionisanima je i 1.422 mlada vozača pod dejstvom alkohola i 265 pod dejstvom droga.

Na pitanja o razmjeni informacija o kretanju policijskih patrola i uticaju na bezbjednost saobraćaja, iz Uprave policije do emitovanja priloga nismo dobili odgovor. Ilić navodi da su razlozi za formiranje ovakvih grupa strah od kazni. "Iako se može činiti kao pomoć, mislim da to nije dobro, jer se tako pogrešno doživljavaju saobraćajni propisi. Nikada nisam bio član takvih grupa, jer poštujem saobraćajne propise i shvatio sam da su oni tu da mi pomognu da bezbjedno učestvujem u saobraćaju", rekao je Ilić.

Osim društvenih mreža, informacije o policijskim patrolama povremeno se plasiraju i putem radio emisija, što dodatno otvara pitanje granice između informisanja javnosti i preventivne uloge policije. Ilić je zaključio da ni ovo nije dobro i ne utiče povoljno na bezbjednost saobraćaja u našoj zemlji. U godini u kojoj je policija evidentirala na hiljade vozača pod dejstvom alkohola i droga, svaka praksa koja omogućava izbjegavanje kontrole povećava rizik na putevima. Dok jedni vide dijeljenje informacija kao “međusobnu pomoć”, stručnjaci upozoravaju na opasnosti koje to nosi za bezbjednost saobraćaja.