Banjalučanin Branko Brković o strahotama iz 1942. godine

Branko Brković, svjedok stradanja srpske porodice iz Draškovca, podijelio je autentičnu priču o strahotama koje su se dogodile 1942. godine, kada su komšije iz Šokaca, pod pritiskom porodica poklanih Srba, podigle spomen-kosturnicu. Tokom iskapanja, mnogi od njih su pomogli da se kosti prenesu u kosturnicu, i to oni koji su iste te ljude odmah nakon pokolja opljačkali.

„Ja se извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сни моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило“, prisjeća se Brković. Zatim je dodao: „Поклану чељад загрнли су оне комшије шокци. Ено, одма ниже куће била гробница. Ђе су крмци купали се била она велика локва.“

Brković opisuje užasne scene dok je otkopavao tijela, navodeći da su kosti vađene čak 20 godina poslije rata. „Кости смо вадили послије рата, 20 година послије покоља. Није имо ко да гледа ископавање и да познаје своје“, rekao je Brković. On je lično otkopao i pronašao ostatke svoje porodice, uključujući oca i strica, i to je bio jedan od najtežih trenutaka u njegovom životu.

„Све главе право по реду. Он је мислијо да нећемо вадити ми то“, rekao je Brković o Mariju Kovačeviću, komšiji koji je priznao da je učestvovao u zločinu. Priča o stradanjima Brkovića i drugih porodica iz Draškovca ostaje trajna opomena o posljedicama rata i nasilja, kao i potrebi za sjećanjem na nevine žrtve.