Pakaon na zemlji: Zločini komunista u Crnoj Gori

Tokom takozvanih 'lijevih skretanja' u Crnoj Gori, dogodili su se zločini parтизana – komunista nad sopstvenim narodom koji ostavljaju dubok trag u kolektivnoj svesti. Ovaj fenomen, koji se naziva 'lijevim skretanjem', može se posmatrati kao cinizam prema žrtvama, jer se ideja skretanja često povezuje sa bezazlenim greškama.

Ova ideološka ludila su ljude preobratila u krvžedne zvijeri, što se najbolje ogleda kroz radove pesnika poput Radovana Bećirovića, koji u svojim poemama jasno ukazuje na demonizaciju i moralnu degradaciju društva. U njegovim rečima: 'Vakat dođe i Bog sudi sami, Te se Srbin u grehu pomami, A đavo ga za sobom primami'. Ove i druge slične izjave ukazuju na duboku zabrinutost za stanje ljudske svesti u ovom periodu.

U raspravi o komunizmu, Matiija Bećković u svojoj knjizi 'Kža' portretira strašnu Čminu i njene zle posledice, naglašavajući kako je ta ideologija sagradila novi svet i novog čoveka, po uzoru na antihrista. O aspektima komunizma i njegovim korenima pisao je i Sveti Luka Vukmanović, koji je u svojoj disertaciji iz 1940. godine podvrgao mariksizam oštrom preispitivanju.

Osim toga, u prvom broju lista 'Pakao ili komunizam u Crnoj Gori', objavljeni su dokumenti i svedočenja o brojnim zločinima. Među žrtvama su bili i nevini, poput dece koja su streljana zbog svojih porodica. Na primer, Vujović D. Milivoje, šestogodišnji dečak iz Bjelice, i D. Dragović, osamnaestogodišnjak iz Kosovog Luga, samo su neka od imena na ovom stravičnom spisku.

U ovom kontekstu, posebno mesto zauzimaju zločini nad sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Svete ličnosti su bile meta ne zbog političkih razlika, već zbog njihovog duhovnog uticaja na narod. Sveta lica su ubijana i mučena, a njihova dela su svedočila o brutalnosti tog vremena. Na primer, sveštenik Nikola Popović je ubijen bez suđenja, dok je prot Jovan Marković strijeljan nakon javnog poniženja.

Na kraju, 'Pakao ili komunizam u Crnoj Gori' jasno prikazuje kako su komunisti, koristeći parolu narodnog oslobođenja, zapravo težili sprovođenju sopstvenih ideoloških ciljeva. Ova mračna poglavlja istorije služe kao opomena o opasnostima totalitarnih režima i nepravdi koju su doneli narodima koji su im se suprotstavili.