Saznajte o žrtvama muslimanske milicije Osmana Rastodera

Nakon prethodnih tekstova koji su se bavili ratnim epizodama Osmana Rastodera i njegove muslimanske milicije, danas se fokusiramo na njihove žrtve, koje su dokumentovale poslijeratne vlasti, konkretno 'Zemaљsku komisiju za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača'. Ovi dokumenti otkrivaju teške sudbine nevinih ljudi koji su postradali tokom prvih varvarskih pohoda Rastoderovih odreda, gubeći život, imovinu, kao i trpeći različite oblike represije.

Tokom ovog perioda, muslimanska milicija je djelovala kao prethodnica represivnim fašističkim vlastima koje su gušile Trinaestojulski ustanak širom Crne Gore. Na popisu žrtava našli su se:

1. Делевић Данило, paravojni borac iz sela Police, srez bерански, ubijen.

2. Пантовић Драгомир, paravojni borac iz sela Police, srez bерански, ubijen.

3. Поповић Васо, paravojni borac iz sela Police, srez bерански, ubijen.

4. Шћекић Мујо, major Југословенске vojske iz sela Police, srez bерански, zapaljena kuća i uništena pokretna imovina.

5. Луковић Ристо, star 34 godine, borac Југословенске vojske iz sela Лозне, srez bјелопољски, lišen slobode i interniran pod nehumanim uslovima.

6. Вељић Сава, domaćica iz sela Богосаве, srez bерански, opljačkana imovina, hapšena i maltretirana.

7. Шћекић Станисава, domaćica iz Бабина, srez bерански, zapaljene 3 planinske kuće i opljačkana imovina.

8. Боричић Андрија, zemljoradnik iz Бабина, star 47 godina, paljevina kuće i pljačka imovine.

9. Шћекић Милоња, zemljoradnik iz sela Бабина, star 35 godina, oduzimanje zemlje i pljačka imovine.

10. Стојановић Максим, zemljoradnik iz Машта, srez bерански, zapaljena kuća i uništena imovina.

11. Трифуновић Ђуро, zemljoradnik iz Заграђа, srez bерански, paljevina kuća i pljačka imovine.

Pozivamo čitatelje koji su prepoznali svoje pretke u ovom spisku, da nam se jave putem mejla [email protected]. Sa punom pažnjom i profesionalizmom ćemo se posvetiti vašim dopisima. Istina o stradanju srpskog pravoslavnog stanovništva će ugledati svjetlost dana, što je naša historijska, ali i civilizacijska obaveza.

Napominjemo da su prema čl. 6 st. 2 Statuta Međunarodnog vojnog suda i prema shvatanjima izraženim u Nirnberškoj presudi, ratni zločini, posebno teške povrede ratnih zakona i običaja rata, usmjereni prema neborbenom stanovništvu okupirane teritorije (civili) ili ratnim zarobljenicima. Ove radnje predstavljaju flagrantno kršenje odredbi Haških i Ženevskih konvencija.

Članom 10 Statuta Međunarodnog vojnog suda propisano je da, ako je neka grupa ili organizacija proglašena zločinačkom od strane Suda, nadležna državna vlast bilo koje zemlje potpisnice ima pravo da zbog članstva u takvoj grupi/organizaciji izvede svakog pojedinca pred sud, pri čemu se zločinački karakter organizacije smatra dokazanom i ne može se dovoditi u pitanje. Ovo se odnosi i na muslimansku miliciju.

U nastavku ove edicije koju objavljujemo svakodnevno, a koja je zasnovana na autentičnoj arhivskoj građi, objavićemo integralno odluku 'Zemaљske komisije' koju smo objavljivali danima unazad u fragmentima.