Propast crnogorskog fudbala

Na prelazu između dva milenijuma, napadač OFK Beograda je nemilice tresao mreže, bio najbolji strijelac lige SR Jugoslavije, ali je sve bilo previše sumnjivo. Tada je možda i najviše na snazi bila čuvena mantra 'tri za tri', ali je neko procijenio da bi neki igrač, ako postigne veliki broj golova, mogao da donese novac 'romantičarima'. Tako je i bilo, 'upecao' se tadašnji učesnik Cvajte, Union Berlin, ali ga se brzo oslobodio, a njegovi golovi iz vremena OFK-a postali predmet šale na zapadu Evrope i dokaz kako se na Balkanu shvata fudbal.

Nažalost, sada je u fokusu naša zemlja i golovi koji se ovdje postižu. O učinku crnogorskih klubova i istorijskih 0-0-10 moglo bi što šta da se kaže, napiše, istraži, ali je možda najbolje pogledati kako je ML Vitebsk dva puta zatresao mrežu Sutjeske na stadionu kraj Bistrice. Za prvi gol Artjoma Kancevoja možda i ima opravdanja, jer može da se kaže da je Anto Babić zasmetao Vladanu Giljenu i uticao da ne uhvati loptu koju je ubacio Radivoj Bosić, ali šta reći za drugi pogodak?! Giljen je prilikom šuta Basekua Dijabatea okrenuo glavu, kao da se boji da ga lopta ne pogodi. Ili je možda u pitanju nešto sasvim drugo?

Uostalom, nije ovo kapitenu Sutjeske prvi put da prima komične golove na stadionu kraj Bistrice. Davne 2014. godine tada mladi čuvar mreže Čelika je poskočio gore nego Zvonko Ceklić na utakmici Podgorica - Dečić i dozvolio Kopru da postigne jedan od devet golova u dvomeču. Svi znamo kako je Čelik završio - klub koji je tada finansirao kontroverzni biznismen Ranko Radulović je brže-bolje istupio iz lige i tako izbjegao oštru kaznu Uefe. Od tada 'metalurzi' nikada nisu ni prišli elitnom rangu crnogorskog fudbala, a kamoli Evrope. Šteta je samo što neki igrači iz tadašnje ekipe jesu, jer posljednji gol tužne odiseje crnogorskih klubova u Evropi je savršena slika propasti našeg fudbala. I opet niko neće biti kriv, kao i ni za šta - ni Savez, ni klubovi, ni igrači, a tonućemo sve dublje i dublje...