Pomen žrtvama u Bratuncu 4. jula

U Banjaluci je održan sastanak predsjednika Republike Srpske Siniše Karana sa predstavnicima institucija i organizacija povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču u periodu 1992–1995. godine, na kojem su definisane završne pripreme za centralni pomen u Bratuncu.

Sastanku su prisustvovali predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenađ Stevandić, predsjednik Vlade Savo Minić, predsjednik SNSD-a Milorad Dodik, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Radan Ostojić, kao i predstavnici opština i gradova ovog regiona i udruženja proisteklih iz Odbrambeno-otažbinskog rata.

Centralno obeležavanje i pomen za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila biće održani 4. jula u Bratuncu. Ministra rada i boračko-invalidske zaštite RS Radan Ostojić je poručio nakon sastanka da je Bratunac mesto sećanja i hodočašća, uz ocenu da se, kako je naveo, „ne sme zaboraviti stradanje srpskog naroda u Podrinju“.

On je istakao da je čitav 20. vek obeležen stradanjima Srba u ovom kraju i dodao da je „neophodno da se mlađe generacije uče istini o prošlosti kako bi se sprečilo ponavljanje zločina“. Ostojić je naveo i da očekuje da će okupljanje u Bratuncu imati i poruku međunarodnoj zajednici o, kako je rekao, „selektivnoj pravdi i odsustvu odgovornosti za zločine nad Srbima“.

Predsjednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je danas povodom obeležavanja 34. godišnjice od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču tokom rata 1992-1995. godine da „postoji 3.267 razloga zašto Republika Srpska mora da postoji“.

Centralno obeležavanje 34. godišnjice od stradanja Srba u srednjem Podrinju i pomen za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila biće održani 4. jula u Bratuncu, prenosi RTRS. „Učinjen je već mnogo napora, izvršene su sve pripreme za obeležavanje veoma važnog događaja na kojem se prisećamo velikog stradanja srpskog naroda u proteklom ratu“, rekao je Karan i dodao da kroz sva dešavanja Republika Srpska želi da pojasni kako je bilo mučno stradanje i genocid nad srpskim narodom.

Karan je naglasio da su Srbi ubijani na najmonstruoznije načine koje pamti ljudski rod. „To je bilo istrebljenje koje se sprovodilo sve četiri godine rata. Građen je narativ u kojem je srpski narod optuživan da je agresor na svojim ognjištima. Republika Srpska je i nastala kao odgovor na tu nepravdu. U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide“, rekao je Karan.

U Istočnom Sarajevu postavljeni su bilbordi sa fotografijama stradale srpske dece u Podrinju i porukom: „U Bratunac se ne zove, u Bratunac se ide“. Centralni pomen u Bratuncu 4. jula okupiće predstavnike institucija, organizacija i građane, uz poruku organizatora da je reč o danu sećanja, jedinstva i poštovanja prema žrtvama.