Ekstremne vrućine u Nju Delhiju

Indijska prestonica Nju Delhi već nedeljama se bori sa vrućinama i temperaturama koje redovno prelaze 40 stepeni Celzijusa. Iako meteorološke aplikacije upozoravaju da je stvarna temperatura uvek nekoliko stepeni viša, stvarna situacija na ulicama grada otkriva još drastičniju sliku.

Dok je Indijski meteorološki zavod (IMD) prošlog utorka zabeležio maksimalnu dnevnu temperaturu od 43,5 stepeni Celzijusa, termovizijske kamere na nekim lokacijama pokazale su površinske temperature koje dostižu čak 64 stepena Celzijusa. Ova razlika proizilazi iz metodologije merenja — zvanični podaci IMD-a odnose se na temperature vazduha pod standardizovanim uslovima, dok termalne kamere beleže temperature površina.

U vrućim danima, putevi, beton, vozila i druge izložene površine mogu postati znatno topliji od okruženog vazduha. Visoke temperature površina povećavaju toplotu koju ljudsko telo apsorbuje putem zračenja, što može učiniti da urbana područja izgledaju znatno toplije od zvanične temperature, posebno tamo gde nema hlada ili zelenila.

Terenski tim Grinpeacea Indija sa termalnom kamerom posetio je jednu od najprometnijih raskrsnica u gradu neposredno posle podneva. Površina na kojoj su stajali merila je 61 stepen Celzijusa, a samo tri metra dalje, u hladu drveta, pala je na 39,8 stepeni Celzijusa. „Kontinuirano izlaganje tako visokim temperaturama može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Osetili smo trenutni osećaj olakšanja. To je razlika koju samo jedno drvo može da napravi”, kaže Nibedita, dodajući da ponekad pomeranje od samo nekoliko metara može pomoći.

Tako visoke temperature nose ozbiljne zdravstvene rizike. Pulmolog dr A. Fatuhudin objašnjava da je normalna telesna temperatura 37 stepeni i da dugotrajno izlaganje ekstremnoj vrućini može prouzrokovati njen porast. „Kada pređe 40 stepeni, telo prestaje normalno da funkcioniše. Najčešći simptom je toplotna iscrpljenost. Ljudi se prekomerno znoje, žale se na glavobolje i umor,” rekao je. U težim slučajevima, dodao je, mogu se javiti konfuzija, vrtoglavica, pa čak i napadi. „Ako se ne preduzme hitna intervencija, to može dovesti do otkazivanja više organa, što dovodi do smrti”, upozorio je.

Da bi se zaštitili tokom toplog talasa, dr Fatuhudin savetuje ljudima da piju vodu čak i kada nisu žedni, da nose široku, svetlu odeću i da koriste kišobran. Takođe smatra da bi vlada trebalo da izda preporuku da se izbegava rad na otvorenom između 10:30 i 15:00 časova. Ali to je luksuz koji siromašni u Delhiju nemaju.

U blizini kultne Crvene tvrđave grada, uprkos nepodnošljivoj vrućini, ulični prodavci su postavili svoje tezge nadajući se kupcima. „Kakav izbor imamo mi siromašni?”, pita Sanždana Ben, koja prodaje sušeno voće sa vrućeg trotoara. Termalna kamera je zabeležila temperaturu od oko 40 stepeni na njenom licu, ali je zemlja pored nje izmerila 51,4 stepena, a samo nekoliko centimetara dalje bilo je čak 57 stepeni. „Ponekad mi se zavrti u glavi i vid mi se zamagli. Kada je zemlja veoma vruća, malo ustanem. Ali koliko dugo mogu to da radim, pa ponovo sednem,” rekla je ona.

Mohamad Mahfuz Alam, koji prodaje cipele u blizini, kaže da nema olakšanja jer toplota izlazi sa zemlje, a sunce nemilosrdno prži odozgo. „Nema bekstva danju ili noću. Osećam se letargično, noge me bole. Dolazim kući iscrpljen. Čak i posle tuširanja, ne mogu da spavam. Ventilator duva vruć vazduh i ja se samo prevrćem u krevetu,” rekao je ulični prodavac.

Primetio je da su se godišnja doba promenila. „Postala su nepredvidljivija. Leto, zima i kiše više utiču na nas koji živimo i radimo na ulici,” dodaje Alam. Pokazao je na drvo iza sebe i rekao: „Da nije ovog drveta, bilo bi mi nemoguće da budem ovde. Onog dana kada ovo drvo nestane, svemu će biti kraj.”

Ni u kućama nema spasa od vrućine. Ni drugi delovi grada nisu ništa bolji. U pešačkoj zoni Čandni Čauk, kameni stubovi namenjeni odmoru posetilaca bili su neupotrebljivi – jedan od njih je izmerio 56,9 stepeni. U okrugu Sundar Nagri, čak i posle 17 časova, betonska klupa na ulazu u naselje bila je 51,6 stepeni. Ovde su male betonske kuće zbijene jedna uz drugu, a ulice su toliko uske da jedna osoba jedva može da prođe.

U jednoj takvoj kući žive brat i sestra Abhishek i Kajal. Poslednje dve nedelje Abhishek vodi „dnevnik toplote” za projekat Grinpeace, beležeći kako ekstremne temperature utiču na njih. Kamera ispred njihove kuće zabeležila je 42 stepena, dok je unutar dvosedmog doma bilo samo malo hladnije. Temperature na policama blizu zida kretale su se oko 40 stepeni. Kuća nema prozore, a mali plafonski ventilator samo cirkuliše topao vazduh. „Kada je baš vruće, muči me. Ne možete izaći napolje, ne možete ostati unutra,” rekla je Kajal.

Abhishek je pročitao nedavni zapis iz svog dnevnika: „Vrućina ove nedelje je promenila našu svakodnevnu rutinu. Svi kasno dolaze kući i niko ne spava dobro. Ujutro se ventilator isključi dok kuvamo i vrućina postaje nepodnošljiva. Mojoj sestri je teško da obavlja kućne poslove. Moja majka izgleda umornije nego ikad.” Dani nekako prolaze, kaže on, ali noći su najteže. „Ošišao sam kosu, ustajem da se operem nekoliko puta, skidam majicu, ali i dalje ne mogu da spavam. Barem napolju duva povetarac, ali unutra se osećam kao da stojim pored rerne,” dodao je.