Tender za avio-linije u Crnoj Gori izaziva sumnje u transparentnost

Na tender za avio-linije u Crnoj Gori, prema saznanju naše redakcije, prijavio se samo nacionalni avio-prevoznik Air Montenegro. Ponude su morale biti dostavljene preko crnogorskog elektronskog sistema javnih nabavki. Tenderskom dokumentacijom propisano je da ponuda mora biti napisana na crnogorskom ili drugom jeziku koji je u službenoj upotrebi u Crnoj Gori. Stranim kompanijama time nije formalno zabranjeno da učestvuju, ali način na koji je tender sproveden postavlja pitanja o njegovoj sposobnosti da privuče evropske avio-kompanije.

Crnoj Gori su potrebne nove avio-linije, uključujući direktne veze sa Briselom, Zagrebom i Barijem, kao i stabilni letovi prema Frankfurtu i Parizu. Iako je Ministarstvo saobraćaja 21. jula raspisalo tender za pet linija, ukupna procijenjena vrijednost posla iznosi gotovo 4,8 miliona eura, a rok za dostavljanje ponuda istekao je 31. avgusta. Ipak, kako saznajemo, tender nije bio u stanju da privuče ostale zainteresovane avio-kompanije.

Strane kompanije su formalno mogle učestvovati, ali tender nije bio promovisan kao međunarodni avio-projekat. Dokumentacija je mogla biti dostupna i na engleskom jeziku, a poziv promovisan preko evropskih vazduhoplovnih portala. Na taj način, potencijalno zainteresovani prevoznici bi bili direktno upoznati sa projektom. Državni novac, navodi se, treba da pripadne onome ko ponudi najbolje uslove, a ne samo nacionalnom prevozniku.

Tender je trebao da omogući najbolju ponudu, što može biti i ponuda Air Montenegra, ako je najpovoljnija. Ipak, postojeći zakon o javnim nabavkama možda nije omogućio adekvatnu prilagodbu tendera evropskom tržištu. U Evropskoj uniji, PSO se uređuje posebnim pravilima iz Uredbe 1008/2008, a pozivi se objavljuju i u Službenom listu Evropske unije.

Uslovi za pojedinačne linije su slični, što dovodi u pitanje analize koje su koristili u Ministarstvu. Za sve linije tražena su najmanje tri povratna leta sedmično i avion sa minimum 110 sjedišta. Međutim, postavlja se pitanje zašto bi veći avion automatski bio bolje rješenje kada se PSO uvodi zbog nedovoljne tržišne potražnje.

Jedno od ključnih pitanja odnosi se na linije prema Frankfurtu i Parizu, koje Air Montenegro već održava. Ako je avio-kompanija već zainteresovana za održavanje ovih linija, treba objasniti zašto je potrebna državna subvencija. Zbog nejasnoća u vezi sa održavanjem troškova, postavlja se pitanje kako će država provjeravati prikazane troškove i osigurati da se ne zloupotrebljavaju sredstva.

Pitanja o tenderu ne treba posmatrati kao napad na Air Montenegro. Crnoj Gori je potrebna stabilna i jaka nacionalna avio-kompanija koja se ne treba plašiti konkurencije. Tender bi trebao omogućiti najbolju ponudu za svaku liniju, a ne favorizovati samo jednog prevoznika.